Srpska pravoslavna crkva danas 7. januara proslavlja Božić, praznik koji je najradosniji kod hrišćanskog naroda – dan Rođenja Isusa Hrista. Božić je porodični praznik, ne ide se u posete, osim polaznika ili položajnika.
Prema starom narodnom običaju, na Božić u kuću dolazi gost koji porodici prvi čestita veliki praznik, a smatra se da bi bilo najbolje da ta osoba bude muškarac koji se naziva položajnik. Božić se slavi tri dana, a vernici se pozdravljaju sa “Mir Božiji – Hristos se rodi”, uz otpozdrav “Vaistinu se rodi”.
Položajnik treba da priđe šporetu i da “džarajući” vatru izgovori “Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, prasadi i jagnjadi, gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože, daj”.
U kući se po podu, kako nalaže tradicija, posipa slama kako bi se dočarao ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se rodio Hrist. Položajnik je prva osoba koja na Božić uđe u kuću, pali grančice badnjaka i izgovara najlepše želje namenjene ukućanima, a tiču se zdravlja, sreće i napretka porodice u novoj godini. Danas se takođe završava četrdesetodnevni post, pa se na svetoj liturgiji pričešćuju vernici.
Postoje mnogo običaja za Božić, kod Srba, a njegova proslava počinje odlaskom na jutarnju liturgiju, na kojoj oni koji su postili Božićni post pristupaju Svetoj tajni pričešća. Nakon liturgije, trebalo bi da se ukućani okupe oko božićne trpeze, okreću i lome česnicu – pogaču u koju je stavljen novčić. Verovanje je da će onome ko pronađe novčić, naredna godina biti veoma srećna.
Ovo je praznik rađanja novog života, praznik detinjstva i dece, praznik roditeljstva, očinstva i materinstva. Prema narodnom verovanju, svi običaji i obredi imaju osnovni smisao i jedan zajednički cilj – umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Kratka narodna zdravica i molitva o Božiću glasi: „ Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu! Neka nam se rađaju zdrava deca! Neka nam rađaju žito i lozica! Neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!”.
Nekoliko nedelja pred Božić, počevši od Nikoljdana i nekoliko nedelja nakon Božića, tačnije do Savindana, traje praznično raspoloženje, gde seljudi vesele i raduju, tada u kućama i porodicama vlada prijatno raspoloženje, a u atmosferi se oseća neko blaženstvo, pa je običaj da se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju uvrede jedni drugima i ceo narod postaje jedna duša .
Izvor: kurir.rs
