Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara obeležavaju praznik posvećen činu Isusovog krštenja i izlaska iz reke Jordan, kada mu je na rame sleteo Duh Božji u obliku goluba – Bogojavljenje. Golub koji sleće na Isusovo rame je simbol čistote, krotkosti i čovekoljublja, a svojim krštenjem Isus je označio početak svoje propovedi.
Na ovaj praznik će, prema verovanju, svakom verniku biti uslišene sve želje. U crkvenom kalendaru, ovaj dan je označen crvenim slovom.
Kada su u pitanju narodni običaji, veruje se da u poslednjim trenucima Krstovdana treba da se zamisli želja, pa da se u ponoć pogleda u nebo i poželi da se ta želja ostvari. Veruje se da u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste, odnosno ukrštaju vetrovi koji duvaju zimi sa onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi, od Boga može da zatraži ispunjenje jedne želje.
Na nebu će ugledati lik onoga za koga će se udati
Vladalo je verovanje da će devojke na bogojavljensku noć, u noći između 18. i 19. januara, na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Osim ogledala koje su stavljale pod jastuk stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne.
U pojedinim krajevima devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona donosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog “suđenog”.
Pomenućemo i običaj koji se ranije praktikovao: u nekim krajevima devojke bi odlazile do netaknutog izvora vode, bacale bi u njega nekoliko zrna pšenice ili neke druge žitarice i govorile: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive”. Zahvatale bi zatim i nosile je ukućanima. Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode preko sekire, jer se veruje da će se na taj način sprečiti svađe u kući.
Običaj je i da starije žene na Bogojavljenje vode računa o vremenskim prilikama i tako predskazuju kakva će godina biti. Ako tog dana bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, dok je vedro vreme predzank sušne godine.
Ne treba zaboraviti ni običaj koji kaže da se na Bogojavljenje izlazi na neku vetrometinu sa malo pepela u ruci. Pepeo se pušta da bi se odredilo koji se vetra zakrstio, odnosno, koji vetar je bio pobednik na Krstovdan. Godina će biti sušna ako duva istočni vetar, zapadni vetar znak je rodne godine, dok južni vetar predskazuje kišnu i bolešljivu godinu, piše Opanak.
Hristos se javi
U reku se baca Časni krst, pa se učesnici trke takmiče će prvi da stigne do njega. Onaj ko uspe u tome imaće sreće tokom cele godine.
Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, koji predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Toga dana se, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti Duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s Neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.
Vernici se na Bogojavljenje pozdravljaju rečima “Hristos se javi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”.
Izvor: kurir.rs
