Skorašnji pokušaji nadležnih u Domu zdravlja “Stari grad” u Beogradu da kontrolišu dolazak radnika na posao pomoću kamera za prepoznavanje lica ponovo su otvorili pitanje ko sme da koristi biometrijske podatke i kako sprečiti zloupotrebe.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, naglasio je da obrada biometrijskih podataka može biti samo izuzetno dopuštena, i to pre svega kada je reč o bezbednosnim procedurama.
“U drugim situacijama se, po pravilu, izjašnjavao negativno o dopuštenosti obrade ovih podataka o ličnosti. Naime, obrada biometrijskih podataka zaposlenih u svrhu kontrole korišćenja radnog vremena nesrazmerna je svrsi obrade, pošto je šteta koja može nastati zloupotrebom podataka veća od koristi koju rukovalac podataka može imati. Ovo naročito s obzirom na to da se svrha obrade može postići na mnogo drugih načina koji su jednako efikasni, a ne otvaraju mogućnost takvih zloupotreba”, objašnjavaju u Službi poverenika.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jasno utvrđuje izuzetne slučajeve kada je obrada otiska prsta ili snimanja i prepoznavanja lica dopuštena. To se odnosi na situacije kada: je lice na koje se podaci odnose dalo izričit pristanak; zatim za obradu podataka u oblasti rada, zapošljavanja i socijalnog osiguranja; za obradu podataka u cilju zaštite životnih interesa pojedinaca, kada nisu u stanju da daju pristanak; za obradu podataka članova ili lica koja su u kontaktu sa fondacijama, udruženjima, neprofitnim organizacijama;
Zatim, za obradu podataka koje je lice očigledno samo objavilo; za ostvarivanje prava pred sudovima; za obradu podataka u pogledu javnog interesa uz posebne zaštitne mere; za obradu podataka za preventivnu medicinu, medicinu rada, zdravstvenu i socijalnu zaštitu; za obradu podataka za potrebe javnog zdravlja, zaštite od pretnji po zdravlje, lekove i medicinska sredstva; za obradu podataka za arhiviranje u javnom interesu, za potrebe naučnog ili istorijskog istraživanja, statističke svrhe.
Poverenik je više puta pokretao postupak inspekcijskog nadzora u vezi sa obradom biometrijskih podataka. Većina tih slučajeva odnosila se na instalirane sisteme koji funkcionalno nisu bili u upotrebi.
U nekoliko slučajeva je rešenjem zabranjena obrada biometrijskih podataka, koja je obuhvatala obradu manjeg broja lica, mahom zaposlene ili korisnike usluga. U pitanju je bila obrada putem kamera za prepoznavanja lica i uređaja za identifikaciju putem otiska prsta.
Izvor: kurir.rs
