Vlasnici lokala, ugostiteljskih objekata i privatnih smeštaja na crnogorskom primorju gde je sezona loše počela, nezadovoljni su i ljuti.
– Nikad nismo imali ovako sirote goste iz Srbije. To nisu paradajz, nego pašteta turisti. Oni nemaju ni za povrće, paradajz je za njih luksuz. Na sve se žale i sve im je skupo. Užas!, kažu ugostitelji sa crnogorskog primorja.
Meštani gradova na crnogorskoj obali do pre samo dve sedmice kukali su za gostima, sada ih ima sve više, a gužve su krenule tek pred početak avgusta.
– Neverovatno je da oni traže sniženje cene za svaku glupost. Dođe njih četvoro da iznajme apartman koji izdajemo po prošlogodišnjim cenama, iako je ove godine sve mnogo skuplje, ali ni to nije dovoljno. Umesto da plate 30 evra, što je minimalno, oni pitaju može li za 20, pa to nema nigde. A da im spustimo na 20, pitali bi može li za 15, rekao je Petar Vukšić koji izdaje apartmane i sobe u selu blizu plaže Jaz kod Budve.
– Nikad nismo imali ovakve goste. Dolaze i stranci, ali najviše porodice i parovi iz Beograda, Novog Sada, Kruševca i drugih gradova Srbije. Nekada su ostavljali bakšiš, ako im se svidi smeštaj, pa ni ne pitaju za cenu, a sad im je sve previše. Bila nam je jedna porodica, nismo mogli da im spustimo cenu, jer nam se zaista tako ne isplati da radimo, pa su našli negde u brdima sobe za po pet evra. Posle su došli da nam kažu kako je gore na ‘čuki’, na Lovćenu, jeftinije. E bože moj, na šta smo spali, dodaje.
Ništa bolja situacija nije ni u marketima i radnjama.
– Tužno je što ljudi dođu na odmor, a onda ih gledate kako broje one cente, da vam slučajno ne daju koji više. Ako je kusur pet centi, oni će da ga sačekaju, neće ostaviti. Da vidiš tu štedljivu sirotinju i bedu, samo razgledaju, pipkaju, isprobavaju, ali niko ništa ne kupuje. Dok su Rusi dolazili, oni su bar trošili, kupovali, ostavljali velike bakšiše, imali smo za šta da radimo. Sad se pržimo na suncu po ceo dan, a prodamo dva do tri artikla. Tuga jedna”, kaže Milena Dobrojević, koja prodaje haljine za plažu, peškire, kupaće kostime u Bečićima.
Turisti iz Srbije, ali i iz regiona, hrane se, svedoče meštani, isključivo po prodavnicama i pekarama.
– Ove godine restorani su ispali iz igre. Turisti iz Srbije u Crnoj Gori jedu na plaži, na peškiru. Ne mrzi ih da vuku hleb, salame, povrće, voće, ne smetaju im ni ose, ni vrućina. Gosti u našem restoranu su uglavnom stranci, Francuzi, Englezi, Nemci, ima i Amerikanaca, čak i Arapa i Indusa, priča Dragan, koji je konobar u jednom od restorana na budvanskoj obali.
Kako kaže, većina je smeštena u hotelima, pa kad požele da jedu napolju, sednu u restoran, a ima i onih koji dolaze kruzerima, ostanu na obali tokom vikenda, pa svrate kod nas na večeru.
-Kada nam u restoran sednu ljudi iz Srbije, bakšiš je minimalan, a ni obrok ne bude neki luksuz, uglavnom nešto jeftinije, na kašiku. Sveža morska riba, koja nam stiže svakoga dana, košta od 80 do 200 i 300 evra, zavisi od kilaže. Jednog većeg brancina može da podeli više ljudi, a uz flašu vina. To je ceh koji gosti iz Srbije ne mogu ili ne žele da plate, dodaje.
Izležavanje je uglavnom na peškiru, kao u dobra stara vremena, jer ko će za ležaljke da plaća 15 evra.
– Smešno je kad vidite ljude kako se guraju da rašire peškir na gradskoj plaži gde je ovih dana kao u košnici. Neće da plate ležaljku, skupo im je 15 evra, a kako čujem u Beogradu na Adi su 20 evra. Onda se nekako uglave između dva reda ležaljki sa onim svojim krpama, pa neki otvore čak i šator da se sklone od sunca jer nemaju suncobran, a ovaj što mi nudimo neće da plate. Dođu u 10 pre podne, ostanu do sedam uveče, ceo dan na suncu sa torbama hrane i frižiderom punim pića. Neki odu na igralište iza plaže, pa se tamo izležavaju u hladovini. Ljudi nemaju para, to je očigledno, ali hoće na more. Jadna sirotinja, priča Marko, radnik na jednoj od budvanskih plaža.
Izvor: nova.rs
