Medicinska sestra Rubi Vilavićensio u surovoj ispovesti kaže da je njena majka bila nasilna, sklona osuđivanju drugih i da je imala izraženu crtu zlobe u sebi. Rubi je od kuće otišla sa 17 godina, jer je bila umorna od batina. Preselila se 3.000 kilometara daleko od roditelja i viđala ih svake dve ili tri godine. Kad su se razboleli, desio se preokret i ona je rešila da preuzme brigu o njima.
“Kad je otac počeo da slabi fizički, a majka psihički, sve se promenilo. Posećivala sam ih svake četiri nedelje na tri do četiri dana kako vodila kod lekara ili da bih otišila u kupovinu hrane. Očistila bih im kuću, obavila šta je bilo potrebno. Vodila sam računa da popunim njihove organizatore za tablete za narednih mesec dana”, rekla je Rubi.
Svaki put bi dolazila avionom i na aerodromu bi iznajmila automobil. To je bio veliki trošak. Uz to je svaki put koristila godišnji odmor i na kraju je iskoristila sve dane odmora koje je je godinama štedela.
“Kad je otac umro, pokušala sam da se brinem o majci kod kuće. Lutala je noću i danju, pa i kad je napolju bilo 30 ispod nule. Gurala je krpe u sve odvode i otvarala sve slavine, palila je plinski štednjak, ali nije želela da upali grejanje. Onda je u drugim situacijama na plinski štednjak stavljala stvari (kao što su knjige, papiri i jednom hrpu novca). Imala je tantrume i pretila mi je nožem, razbijenim staklom, čak i skrivenim revolverom mog oca. Nikada nisam mogla da zaspim u toj kući ni sat vremena jer je moja majka bila opasna. Ona nije spavala, pa nisam smela ni ja. Trebalo je mesec dana da joj rezervišem krevet u staračkom domu. Bio je to najgori mesec mog života, a preživela sam mnogo toga”, ispričala je Rubi za “Quore”.
Mesec dana nakon što ju je smestila u dom, njena majka je, kako kaže, odjednom procvetala! “Volela je da bude tamo. Svi su je u domu voleli. Bila je toliko narcisoidna da nikad nije prestajala da se trudi da ostavi najbolji mogući utisak. Bila je toksična prema meni, ali prema svima drugima bila je divna i šarmantna. S vremenom je mentalno propala do te mere da je izgubila čak i tu potrebu, pa se vratila svojoj pravoj naravi, ali evo, još je nekoliko godina srećno živela u domu. To je bilo najbolje mesto za nju”, rekla je Rubi.
Kaže da nikad ne bi nikome savetovala da dobrovoljno prihvati brigu o nemoćnim roditeljima pod istim krovom.
“Nikada ne bih nikome savetovala da napusti svoj dom i porodicu kako bi bio bliže svojim roditeljima i brinuo se o njima. Ako su ti roditelji bili još i zlostavljači, onda nikako. Ne bih nikoga savetovala da zbog čuvanja nemoćnih roditelja potpuno osiromaši kao ja, jer onda time osiromaši i svoju decu. Ne bih savetovala ni da za njegu potroše sav svoj godišnji, jer si to psihički ni fizički niko ne može da priušti.”
“Ako su roditelji bili dobri prema vama i ako želite da brinete o njima, onda bolje priuštite preuređenje svog doma na način da to odgovara potrebama vaših starih, ili pak preselite u takav dom. Ali nikako ne treba da uništite svoj život, živote svoje dece ili brak služeći se krivom mišlju da su starački domovi najgora moguća opcija za starije osobe. Setite se moje majke, kako je procvetala tamo!” zaključila je Rubi.
Izvor: stil.kurir.rs
