Baka Milina (80), već 40 godina prodaje cveće na uglu Vase Čarapića i Francuske ulice u Beogradu. Cveće gaji u svom dvorištu, u podnožju Avale.
„To su moje ljubičice, to sam brala sama i donela da prodam. Od prolećnog cveća imam lale, narcis, ruže, kale”, rekla je baka Milina Nikolić.
Baka Milina od kazni nije strahovala, iako ih je do sada bilo, ali samo zato što cveće prodaje na ulici. „Dešavalo se, komunalci su nam naplaćivali kazne, oduzimali cveće”, rekla je baka Milina, objavio je RTS.
Iako postoji jasan znak u Botaničkoj bašti, mnogi ne odole i ipak uberu po neki cvet. Možda zato što još uvek niko od njih nije platio kaznu. U susednoj Hrvatskoj vesnike proleća štite posebni zakoni, dok je u našoj zemlji njihovo branje regulisano Pravilnikom o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta.
„Ove samonikle vrste u njihovim prirodnim populacijama ne bismo smeli sakupljati. Takođe, njihovo sakupljanje regulisano je i Pravilnikom o sakupljanju divljih vrsta i to je sve uređeno Nacionalnom regulativom”, istakao je Tomica Mišljenović, Biološki fakultet u Beogradu.
Prekomerno branje cveća može da dovede do njegovog nestanka. A nestanak jedne od njih može ugroziti brojne druge vrste.
Zaštićene vrste ne smeju se gajiti, uprkos oglasima za prodaju semena – kazna od novčane do zatvorske:
Natalijina Ramonda, Pančićeva omorika, žuta lincura, stepski božur, lokvanji, zlatni ljiljan… To su sve zaštićene biljne vrste u Srbiji. Zaštićene su jer su ugrožene. Ne biste smeli da ih gajite ni u kući ni u dvorištu. Međutim, uprkos tome, seme možete lako da pronađete na internetu. Zakon je toliko strog da možete da završite i u zatvoru ako ga kupite i posadite.
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, obuhvaćene su 2.633 vrste. Za to što se oglašava prodaja tih vrsta, stručnjaci imaju objašnjenje.
Zakonom je predviđena i kazna za fizička lica – od 50.000 do 150.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, jer je reč o više prekršaja.
Za pravna – do 2.000.000 dinara.
„To nam sve govori o nekakvim ilegalnim aktivnostima, odnosno ove biljke ne bi smele da se sakupljaju iz prirode, ali ne bi smela da se sakupljaju ni njihova semena bez dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine, a na osnovu mišljenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije.”, rekao je Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta.
Na osnovu mišljenje Zavoda, nadležno ministarstvo može da da dozvolu naučnim organizacijama za prikpljanje semenskog materijala u istraživačke svrhe. Međutim, naši istraživači izbegavaju takve eksperimente, ukoliko nisu zaista neophodni, da se ne bi ugrozio opstanak biljke u prirodnom staništu.
Fizička lica ne mogu dobiti dozvolu ukoliko nisu uključena u projekte institucija. Na internetu se, kažu stručnjaci, često pojavljuju oglasi o prodaji zaštićenih vrsta.
„Može se desiti da trgovci prodaju neke srodne vrste ili čak i nesrodne, pa vas prosto obmanjuju da kupujete seme retke i te ugrožene vrste. Često napominju da je seme prikupljeno iz rasadnika ili su biljke gajene u kontrolisanim uslovima, a to je retko”, dodao je Mišljenović.
Uvoz zaštićenih vrsta je još komplikovaniji i propisan posebnim aktima, jer neke vrste su i pod međunarodnom zaštitom, na osnovu Cites konvencije. Svaki uvoz i izvoz moraju biti odobreni dozvolama, potvrdama i sertifikatima.
Regulisana je i razmena između botaničkih bašta pa je i za to neophodna određena dokumentacija. Kada dobije saznanja o prodaji zaštićenih vrsta, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine preduzima mere u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Izvor: rts.rs
