Beograđanin našao način da uštedi na prevozu: Jedan dan vožnje košta ga 23 dinara i mnogo brže stigne do posla nego GSP-om

|

“Prešao sam 400 kilometara za mesec dana, za samo 700 dinara”, tvrdi jedan Beograđanin koji je podelio svoju računicu troška vožnje električnog motora po prestonici Srbije.

Čovek je električni motor početkom leta platio 1.800 evra sa sve registracijom, i naglašava da je vožnjom ovog dvotočkaša uštedeo oko 13.000 dinara koliko bi potrošio da je vozio dizela na posao svaki dan, ili oko 20.000 dinara da je vozio auto na benzin. Kako ističe, njega jedan dan vožnje u Beogradu košta manje od najjeftinije karte za javni prevoz, tj. tačno 23,3 dinara.

Glavni razlog što se odlučio da kupi električni motor je taj što mu je odjednom umesto od 25 do 35 minuta GSP-om do posla, treba skoro duplo više, sa jedne strane, i ako kupi automobil čeka ga veliki problem sa parkingom, sa druge strane.

“Ako uzmem automobil, pored toga što ću imati katastrofalan problem sa parkingom oko radnog mesta, imam veliki problem gužvi, čepova i kolapsa u popodnevnom saobraćaju, pa i novonastali problem parkinga u predgrađu u kom živim. Do prošle godine mi je autobusom do centra trebalo da kažeš pola sata, ne znam šta se desilo ali sada mi treba duplo više, a kao što kažem, čini me se da ako kupim auto taj problem može da bude samo veći”, objašnjava Beograđanin.

Požalivši se prijateljima na tu činjenicu, ali i to da mu javnim prevozom sada treba skoro duplo više, kada je pored njih prošao dostavljač na skuteru te je jedan od prijatelja u šali istakao: “A, što ne uzmeš jedan ovakav i rešiš sebi problem?”.

“Nisam ga shvatio ozbiljno, generalno su ti mali skuteri za mene previše bučni zuje ko ludi, ali me je podstakao da razmišljam o dvotočkašima. Uzeo sam malo da pogledam ponudu na internetu i video da ima više prodavaca električnih motora i skutera. Kada sam video da se isti napaja na običan punjač, bukvalno isti kao i za PC i ide u običnu utičnicu, i tvrdnje da može baterija da se napuni za 5,6 sati i da se na jedno punjenje pređe 50 kilometara, morao sam da istražim bolje jer ako je stvarno tako to bi bio pun pogodak”, objašnjava on.

Istražujući na internetu i, kako sam ističe, razgovorom sa par ljudi koji se bave tim vozilima u Srbiji, bilo kao serviseri ili prodavci, uverio da je to pravo rešenje za njega, i rešio je da deo ušteđenog novca za auto ipak uloži u električni motor.

“Motorčić me je sam koštao 1.600 evra, a od dodatnih troškova sam imao još 200 evra. Prvo je bio taj prvi obavezni servis, šta god on značio, ali su me prodavci uverili da ako budem preskakao servise sam motor neće dugo trajati. Drugo je registracija koja me je izašla preko agencije oko 100 evra. Dakle ukupno me koštao 1.800 evra”, otkriva računicu sagovornik i ističe da cifra svakako nije mala, ali da se isplati samim tim što je i od države dobio subvenciju od 250 evra.

“Iskreno u toku pretraživanja ponude, pa čak i kada sam ga kupio sam bio skeptičan. Delom je skepsa i opravdana, ipak za 4 meseca koliko sam ga vozio nikada nisam stigao do propisanih 50 kilometara koliko on “po knjizi” može da pređe, ali moguće da su merili sa nešto lakšim vozačem od mene”, kaže Beograđanin i dodaje da je i dalje njegov najveći argument koji ide u prilog kupovini ovakvog vozila upravo njegova potrošnja.

“Potrošnja kao da ne postoji. Kada mi je stigao prvi račun za struju (u julu), kada sam ga uporedio sa junom i sa julom prošle godine, potrošnja mi je skočila 650 dinara. Tada sam prešao oko 350 kilometara, svaki dan od posla do kuće imam 25 kilometara i ako se po gradu malo provozam (nikad iznad 5 kilometara). Sledeći mesec prešao sam malo više, 400 kilometara i tada sam punjenje motora platio oko 700 dinara. U septembru isto. U oktobru je malo hladnije i nije mi baš prijatno da me šiba hladan vetar dok vozim, ali hvala klimatskim promenama jer i dalje ima dana kada sednem na njega”, poručuje Beograđanin.

Izvor: kurir.rs