Dejan Dragojevići njegova izabranica Jovana Stojanović prošli su kroz jednu od najtežih životnih situacija kada su u petom mesecu trudnoće izgubili bebu.Trudnoća je u početku tekla uredno, a Jovana je bila zdrava i nalazi su bili dobri. Međutim, jedan prenatalni test uneo je strah i neizvesnost, nakon čega je usledio niz pregleda i dodatnih analiza. Iako su kasniji rezultati pokazali da je beba zdrava, trudnoća se nažalost završila tragično.
Nakon svega što su preživeli, Dejan i Jovana odlučili su da javno govore o svom iskustvu, u nadi da će njihove reči pomoći ženama i parovima koji se nađu u sličnoj situaciji. Dejan je ispričao da je trudnoća u početku prolazila bez problema i da su sve kontrole pokazivale da je sa Jovanom i bebom sve u redu.
“Mi smo se u početku osećali krivima, kao da smo mi nešto loše uradili… Nama je trudnoća bila jako zdrava, Jovana je bila zdrava, nalazi odlični, beba je na ekspertskom ultrazvuku bila čak i naprednija.. Ja Jovani nisam dao ništa da radi, hteo sam da uživa, zatvorili smo i piceriju u tom trenutku da ne bi radila i da se ne bi stresirala, i odlučili smo da lagano sređujemo kuću – ispričao je na početku bolne ispovesti Dejan i otkrio kada su nastali problemi:
Problemi su se pojavili nakon prenatalnog testiranja. Prvi rezultat bio je uredan, ali je naknadno stigao nalaz koji je kod para izazvao veliku zabrinutost.
“Problemi su počeli kad smo uradili prenatalni test. Prvi nalaz je bio dobar (negativan). Drugi deo je stigao u petak ili subotu. Zvoni meni telefon u 11 uveče, zovu iz te laboratorije: ‘E Dejane, imam nešto da ti kažem…’ Već mi se crno piše. Kažu da je na nekom hromozomu otkrivena mikrodelekcija i da će nas zvati naša genetičarka da objasni. U tom trenutku staje kompletan svet.”
Jovana je, kako kaže, sve vreme verovala da je sa bebom ipak sve u redu, ali je situacija za nju predstavljala veliku psihičku agoniju.
“Ja sam u dubini duše osećala da od toga nema ništa i da mi je dete zdravo, time sam se vodila kroz celu agoniju. Genetičarka koja nas je pozvala u 11 uveče nije po meni u tom trenutku znala adekvatno da objasni šta je to tačno, što je kod nas izazvalo ogroman stres… rekla je da se čujemo sa našim ginekologom”, dodala je Jovana.
Ubrzo je usledila potraga za odgovorima i dodatnim pregledima. Par je promenio lekara, a Dejan je posebno istakao iskustvo koje su imali nakon razgovora sa prvim doktorom.
“Tu je krenula borba sa doktorima. Mi smo menjali doktora u četvrtom mesecu… Prvi doktor nam je dao letke/flajere gde bi bilo najbolje da se radi prenatalni test, a mi smo odlučili da uradimo u laboratoriji koju smo mi želeli. Kada smo ga nazvali da mu kažemo za problem, dobili smo komentar: ‘Zašto niste uradili preko flajera koji sam vam ja dao? Niste trebali da radite kod tih.’ Dok sam ja na internetu tražio šta su mikrodelekcije i koje su posledice, ceo razgovor s njim se sveo na to što nismo radili preko njih. Na kraju je rekao da zovemo kliniku i zakažemo amniocentezu i prekinuo je vezu. Posle je ponovo zvao, valjda svestan da je ispao loš, da ublaži stvar. Taj prvi poziv je bio direktno finansijski, zbog procenta od flajera. To je bilo ultra poražavajuće, s obzirom na to da smo sve plaćali privatno”, dodao je Dragojević.
Nakon toga Jovana je uradila amniocentezu, a uzorci su poslati u inostranstvo kako bi se obavila dodatna i preciznija analiza.
“Uzorke smo poslali u inostranstvo (jedan deo u London, drugi u Atinu) jer su te laboratorije znatno preciznije. Nalazi se čekaju između dve i pet nedelja. Nakon dve nedelje stiže prvi nalaz iz inostranstva – beba je potpuno zdrava i normalno razvijena! Prenatalni test je pogrešio. Pao nam je kamen sa srca. Jovana odlazi u Gornji Milanovac kod svojih roditelja da miruje. Međutim, tamo počinju jaki bolovi u stomaku koji su trajali tri dana. Ginekolog u Milanovcu je pregleda i kaže da je malo otvorena, grlić je bio skraćen na 28 mm (normalno je 31 mm)”, rekao je Dejan, a Jovana se nadovezala:
Uprkos ohrabrujućim rezultatima, stanje se ubrzo pogoršalo. Jovana je počela da oseća snažne bolove, koji su potrajali nekoliko dana, a potom je došlo do prevremenog porođaja.
“Krenuli smo za Novi Sad pod nesnošljivim bolovima. Ja tri dana nisam spavala, bila sam bleda kao zid. U Novom Sadu bol nakratko prestaje, Dejan odlazi u teretanu da malo izbaci stres, a ja pokušavam da odspavam. Međutim, bolovi se vraćaju još jači. Osetim da me nešto steže i gura. Odlazim u kupatilo i osetim da sam se potpuno otvorila. To svaka porodilja prepoznaje. U panici zovem Dejana, kući nema nikog. Dejanova sestra Biljana me hitno vozi u bolnici. Ja nisam mogla da sedim u kolima od bolova, nego sam lebdela držeći se rukama. Porodila sam se prirodnim putem, sama sam sve izgurala i beba je izašla. Beba je u trenutku porođaja još uvek bila živa, ali u petom mesecu trudnoće joj nije bilo spasa. Lekari su nas pitali da li želimo da vidimo bebu, što je standardni protokol. Dejan je odbio jer bi mu ta slika ostala u glavi celog života” – rekla je Jovana u potresnoj ispovesti.
Njihovo iskustvo ostavilo je dubok trag, ali je Jovana odlučila da ono što je prošla pretvori u podršku drugim ženama koje se suočavaju sa sličnim gubitkom.
Nakon svega što su preživeli, Jovana je odlučila da pruži podršku ženama koje prolaze kroz isti gubitak
Izvor: telegraf.rs
