Strani sezonski radnici poslednjih godina sve su češća pojava na vojvođanskim njivama. U poljoprivredna gazdinstva dolaze preko licenciranih agencija koje, u dogovoru sa poslodavcima, pronalaze i angažuju radnu snagu iz inostranstva. Domaćini im uglavnom obezbeđuju smeštaj, a u pojedinim slučajevima i hranu, dok se satnica kreće između 500 i 600 dinara, što je iznos koji se plaća i domaćim sezonskim radnicima.
Broj stranih sezonaca iz godine u godinu raste. Jedan od razloga je zadovoljstvo uslovima koje im nude domaća gazdinstva, ali i činjenica da poljoprivrednici uglavnom pozitivno ocenjuju njihov odnos prema poslu i ponašanje tokom boravka u Srbiji.
Pojedini strani radnici već imaju stalno zaposlenje u domaćim fabrikama, ali u slobodno vreme dodatno rade na njivama u okolnim selima. Nekoliko sati provedenih u berbi voća i povrća omogućava im dodatnu zaradu, kao i mogućnost da deo novca pošalju svojim porodicama.
U Gospođincima kod Novog Sada, mestu poznatom po razvijenoj povrtarskoj proizvodnji, strani sezonci najviše su angažovani na berbi kornišona. Prvi radnici iz Azije u ovo vojvođansko selo počeli su da dolaze pre četiri do pet godina, kada su stigle grupe iz Uzbekistana i Tadžikistana.
Ove godine na njivama su angažovani radnici iz Nepala. U gazdinstvu Lazara Đukića beru krastavce i kornišone, a njihov angažman traje od početka juna do završetka sezone.
Đukić za „Dnevnik“ ima samo reči hvale za njihove radne navike, odnos prema poslu i karakter. Kako navodi, sledeće godine planira da angažuje dvostruko veći broj radnika. Za mesec dana, koliko već rade na njivama, nijedan od njih nije izostao sa posla.
“Mirni su, umereni i povučeni ljudi, ponešto već znaju srpski, a ukoliko zatreba u sporazumevanju, koristimo mobilne telefone”, naglasio je Đukić.
Za radnike iz Nepala Đukić je obezbedio dve velike kuće sa nameštajem i potrebnim električnim uređajima, kao i osobu koja ih snabdeva namirnicama. Oni sami pripremaju obroke. S obzirom na to da ne jedu svinjetinu, svakodnevno im je obezbeđeno meso drugih vrsta.
“Iako imaju obezbeđen prevoz od kuće do njive, najčešće idu peške. Verovatno zato što su naučili da hodaju, pošto dolaze iz planinskog predela u blizini Himalaja. Njihove žene ne koriste veš-mašine, već peru na ruke”, kaže Đukić.
Radnici slobodno vreme nakon napornog rada provode u sportskim aktivnostima, a u dvorištu su čak napravili i teren za odbojku.
“Umereni su u svemu i posle rada u polju igraju odbojku. Napravili su odbojkaški teren, a ja ću im obezbediti uslove da mogu da igraju fudbal”, kazao je Đukić.
Iskustva sa radnicima iz Nepala imaju i pojedina poljoprivredna gazdinstva u Sremu. U gazdinstvu Jelene Vičik iz Hrtkovaca, ove godine prvi put su angažovani Nepalci za berbu duvana. Ova vrsta posla bila im je potpuno nova, pa su tek nakon dolaska u Srem naučili kako se duvan bere i priprema za skladištenje u sušari.
“Preporodili smo se otkako oni idu na njivu. Nemamo problema kakve smo imali s našim sezonskim radnicima, koji traže pare unapred, svađaju se u kući i u centru sela, neće svaki dan da rade pod izgovorom da su umorni i neispavani”, navela je ona.
Do angažovanja Nepalaca došlo je nakon preporuka drugih poljoprivrednika koji su već imali iskustva sa njima.
“Čuli smo od poljoprivrednika iz Golubinaca i Kukujevaca za njihova iskustva i angažovali Nepalce i nismo se pokajali. I dogodine ćemo gledati da istu grupu ljudi angažujemo. Divni su, mada smo se i mi potrudili da im smeštaj bude udoban kao što je i u našim kućama”, zaključila je.
Izvor: mondo.rs
