Pravoslavni vernici 28. avgusta obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Velika Gospojina. Ovaj veliki praznik posvećen je uspomeni na smrt Bogorodice i njeno vaznesenje na nebo, kada je, prema hrišćanskom predanju, “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.
Srpski narod vekovima neguje posebno poštovanje prema Presvetoj Bogorodici, o čemu svedoče brojni hramovi i manastiri posvećeni njenom imenu. Despot Stefan Lazarević je, obnavljajući Beograd početkom 15. veka, zapisao:
„Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Sazdah njega i posvetih ga Presvetoj Bogorodici.“
Zbog toga se širom Srbije mogu pronaći crkve i manastiri koji nose ime Presvete Bogorodice.
Običaji i verovanja
Velika Gospojina tradicionalno se obeležava liturgijama, saborima i vašarima širom Srbije. Jedno od poznatijih okupljanja vernika održava se kod ženskog manastira u Rakovici, u blizini Beograda.
Bogorodica kao zaštitnica žena i majki – U narodnom predanju Bogorodica zauzima posebno mesto kao zaštitnica žena, majki i porodice. Zbog toga se Velikoj Gospojini naročito obraćaju žene koje se mole za zdravlje, potomstvo i porodični mir.
Žene ne bi trebalo da rade teške poslove – Prema narodnom običaju, na ovaj praznik žene treba da izbegavaju teške kućne i poljoprivredne poslove, kao i započinjanje novih poslova. Dan je namenjen molitvi, odmoru i obeležavanju praznika.
Završetak letnjih i početak jesenjih radova – U tradicionalnom narodnom kalendaru Velika Gospojina predstavlja svojevrsnu granicu između leta i jeseni. Verovalo se da bi letnje poslove trebalo završiti do ovog praznika, dok se sa većim jesenjim radovima počinje nakon Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra.
Lekovito bilje – U pojedinim krajevima postoji verovanje da bilje ubrano na Veliku Gospojinu ima posebnu lekovitu vrednost. Beru se različite trave i plodovi, među kojima su borovnice i kantarion, a potom se čuvaju u domu.
Ikona Presvete Bogorodice u domu – Ikona Bogorodice zauzima važno mesto u pravoslavnim domovima. U pojedinim krajevima zabeležena su i narodna verovanja o lekovitim svojstvima delova ikone, poput strugotine pomešane sa vodom, ali takva verovanja pripadaju narodnoj tradiciji, a ne crkvenom učenju.
Šta se tradicionalno iznosi na trpezu?
Prema narodnim običajima, za Veliku Gospojinu priprema se posna trpeza, budući da praznik pada u vreme Gospojinskog posta. Na stolu se mogu naći hleb, sveže voće i bilje, a izbor hrane zavisi od porodičnih i lokalnih običaja. Hleb u narodnoj simbolici predstavlja mir, blagostanje i zajedništvo, dok sveže ubrano voće i bilje podsećaju na kraj leta i početak novog perioda godine.
Izvor: espreso.co.rs
