Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 405 dinara po satu, odnosno oko 70.000 dinara mesečno ili približno 600 evra, odlučila je Vlada Srbije. Iako bi ovaj iznos trebalo da pokrije osnovne životne potrebe, visoke cene hrane, računi, stanovanje i drugi troškovi nameću pitanje koliko je sa takvom platom zaista moguće živeti. Situacija je još zahtevnija za domaćinstva u kojima roditelji rade za minimalac i imaju dete.
Predstavnici sindikata tražili su da minimalna zarada bude povećana na 650 evra, uz obrazloženje da 600 evra nije dovoljno za dostojanstven život. Trenutni minimalac iznosi oko 65.000 dinara, što znači da će zaposleni koji primaju najnižu zaradu od januara dobiti povećanje od približno 5.000 dinara.
Pitanje je, međutim, da li će novi iznos zaista biti dovoljan za podmirivanje osnovnih potreba, posebno imajući u vidu rast troškova života. Veliku razliku u kućnom budžetu pravi to da li porodica ima sopstveni stan ili kuću. Radnik koji ne plaća kiriju niti kredit imaće znatno manje mesečne izdatke od onoga ko deo zarade mora da odvaja za stanovanje.
Prema poslednjim dostupnim podacima, zvanična minimalna potrošačka korpa za tročlanu porodicu u maju 2026. godine iznosila je 57.188,42 dinara. Prema državnoj računici, domaćinstvo u kojem dve osobe zarađuju po 70.000 dinara, odnosno ukupno 140.000 dinara mesečno, moglo bi da podmiri minimalne troškove i ostane mu više od 80.000 dinara. Ipak, pitanje je koliko se ova računica poklapa sa stvarnim životnim troškovima.
Najveća stavka u minimalnoj potrošačkoj korpi jeste hrana, za koju je prema zvaničnim podacima potrebno oko 26.000 dinara mesečno za tročlanu porodicu. Međutim, i kod ove procene može se postaviti pitanje da li je predviđena količina namirnica dovoljna za realne potrebe domaćinstva.
Šta sve obuhvata minimalna potrošačka korpa?
Prema zvaničnoj računici, u mesečnu potrošačku korpu ulaze, između ostalog, kilogram pirinča, kilogram testenine, manje od 24 kilograma različitog povrća, kao i 5,2 kilograma svežeg mesa za tročlanu porodicu. Predviđeno je i 48 jaja, 13 litara mleka i 250 grama soli mesečno.
Za stanovanje i račune predviđeno je oko 12.000 dinara. Taj iznos u pojedinim slučajevima može biti dovoljan za račune, ali ne i za ukupne troškove stanovanja ukoliko porodica plaća kiriju ili kredit. Izdaci se značajno razlikuju i u zavisnosti od grada. U Beogradu, na primer, samo račun za Infostan može premašiti 12.000 dinara, u zavisnosti od kvadrature stana.
Za odeću je prema ovoj računici predviđeno oko 1.500 dinara mesečno, odnosno 500 dinara po članu domaćinstva. Za zdravlje je izdvojeno oko 2.000 dinara, dok su za transport predviđena približno 2.800 dinara. Za rekreaciju, sport i kulturu predviđeno je 1.900 dinara, dok je za obrazovanje namenjeno svega 145 dinara mesečno.
Kada se pogledaju sve ove stavke, postaje jasno da pojedini realni troškovi mogu biti znatno veći. Računi rastu, hrana poskupljuje, odeća se teško može kupiti u okviru predviđenog iznosa, dok školske potrebe često zahtevaju mnogo veća izdvajanja. Osim toga, domaćinstva se suočavaju i sa neplaniranim troškovima, popravkama, kreditima, lekovima i drugim izdacima koji nisu lako predvidivi. U ovakav budžet teško je uklopiti i troškove godišnjeg odmora, odlaska u pozorište ili bioskop, kupovine knjiga, poklona i drugih aktivnosti koje predstavljaju deo uobičajenog života.
Sindikati nezadovoljni novim minimalcem
Da minimalna zarada nije dovoljna za dostojanstven život u Srbiji smatra i Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS Nezavisnost, čiji su predstavnici učestvovali u pregovorima.
“Mi smo to i naglašavali u pregovorima, da 600 evra nije dovoljno”, kaže Miljković za Novu ekonomiju.
On ističe da minimalac jeste povezan sa minimalnom potrošačkom korpom, ali da problem nastaje zbog razlike između zvanične računice i stvarnih cena.
“Postoje prosečna i minimalna potrošačka korpa, pa da li to znači da neko ima prosečne, a neko minimalne potrebe? Mi smo predlagali i da se proračun minimalne potrošačke korpe ukine, jer ona nema nikakvu svrhu”, kaže Miljković.
Prema njegovim rečima, sindikati nisu iznenađeni odlukom Vlade da ne prihvati njihov zahtev za povećanje minimalca na 650 evra.
Zašto minimalac nije povećan više?
Ekonomista Dragovan Milićević smatra da Vlada nije želela dodatno da poveća minimalnu zaradu “zbog sebe”.
“U državnoj upravi radi oko 500.000-600.000 ljudi. Nisu svi na minimlacu, ali će taj minimalac praktično biti osnova za sve ostale plate, a vlast zna da im to nije isplativo”, kaže Milićević.
On navodi da bi država mogla da pomogne poslodavcima tako što bi smanjila neoporezivi deo zarade. Na taj način bi se smanjili troškovi poreza i doprinosa, dok bi zaposlenima ostao veći iznos od zarade.
“Meni se ipak, nažalost, čini da bi za srpske poslodavce mnogo bilo i da je minimalac sto evra. Čast onima koji rade drugačije, ali čini mi se da to kod ovih novopečenih nije slučaj”, zaključuje Milićević.
Izvor: nova.rs
