Suša koja je ovog leta pogodila Mađarsku dovela je do izrazito niskog vodostaja Dunava i problema u više oblasti, od poljoprivrede i vodosnabdevanja do energetike. U Budimpešti se ponovo pojavila takozvana „stena gladi“, veliki kamen ispod brda Gelert koji se vekovima povezivao sa veoma niskim nivoom Dunava i teškim uslovima za stanovništvo.
Kada bi se „stena gladi“ pojavila iz reke, to je u prošlosti značilo da je vodostaj toliko nizak da ploveći mlinovi ne mogu da rade, dok je poljoprivrednicima pretio gubitak useva. Ovog leta kamen je ponovo postao vidljiv, zajedno sa većim delovima rečnog korita. Posledice niskog vodostaja nisu ograničene samo na izgled reke. Mađarska se suočila i sa problemima u energetskom sektoru, a prvi put u 44 godine bila je primorana da obustavi rad svih osim jednog nuklearnog reaktora koji se hlade vodom iz Dunava.
Novinari Gardijana prešli su više od 160 kilometara duž mađarske obale Dunava i razgovarali sa stanovnicima i poljoprivrednicima koji se suočavaju sa posledicama suše. U mestu Počmeđer, u Peštanskoj županiji, poljoprivrednik Ištvan Šomođi već procenjuje gubitke na svojim njivama.
„Ove godine izgubio sam skoro polovinu roda, a gubitak bi mogao da dostigne i 70 odsto“, rekao je on.
Kako je objasnio, deo useva koji nije potpuno uništen teško može da bude spašen.
„Gotovo je. Sve se osušilo. Otkako sam počeo da obrađujem ovu zemlju posle pada komunizma, nikada nisam video ovakvu katastrofu.“
Šomođi smatra da problemi nisu nastali iznenada. Prethodne godine takođe su bile obeležene visokim temperaturama i sušnim periodima, dok naučnici upozoravaju da klimatske promene doprinose učestalijim i intenzivnijim ekstremnim vrućinama.
„Moglo se videti da ovo dolazi“, rekao je.
„Žetva je bila loša već prošle godine, ali smo tada imali sreće jer je Dunav ostao visok. I pored velikih vrućina, u zemljištu je još bilo dovoljno vode. Ovoga puta nema nade da ćemo spasiti useve.“
U pojedinim mestima uz Dunav stanovnici se suočavaju i sa otežanim pristupom vodi. Porodice sa decom pokušavaju da se rashlade u plićim delovima reke, dok se voda iz seoskih bunara cisternama doprema do rezervoara koji snabdevaju lokalne vodovodne sisteme.
U Sentandreji, gradu preko puta Počmeđera, posledice suše takođe su vidljive. Tokom najtoplijih dana pojedini večernji programi održavaju se uz sveće, kako bi se smanjila potrošnja električne energije. Na pojedinim delovima Dunava pojavila su se veća ostrva, dok je rečno korito na mestima ispucalo i prekriveno tvrdim slojem zemlje. Temperature u Budimpešti približile su se 42 stepena, dok su noću dostizale i 28 stepeni. Kod Sentandreje pojedini delovi Dunava postali su toliko plitki da se reka na nekim mestima može preći peške. Lokalne spasilačke službe upozoravaju, međutim, da nizak vodostaj ne znači da je ulazak u reku bezbedan.
„Kupanje i plovidba ovde su zabranjeni“, rekao je Laslo Balaž, šef lokalne rečne spasilačke službe.
„Ali ljudi koji beže od vrućine ipak ulaze u vodu, ne znajući da se plitko korito može naglo pretvoriti u duboku rupu u kojoj postoji opasnost od utapanja.“
Krajem juna policija u Budimpešti saopštila je da su tri osobe nestale u Dunavu tokom jednog vikenda. Jedno telo je kasnije pronađeno, dok je potraga za preostalo dvoje nastavljena nizvodno. Nizak vodostaj omogućio je i prizore koji su uobičajeno nezamislivi. Gabor Kirti, predsednik mađarskog biciklističkog kluba, krajem jula vozio je bicikl oko 30 kilometara po delu otkrivenog rečnog korita Dunava. Njegova vožnja privukla je veliku pažnju na društvenim mrežama, ali kako je rekao, cilj mu nije bio avantura.
„Želeo sam da pokažem da, ako možete biciklom da vozite 30 kilometara po dnu Dunava, onda smo zbog ove klimatske krize bukvalno dotakli dno“, rekao je.
Vozio je preko sitnog šljunka, krupnog kamenja, tvrdog peska i blata, a put mu je trajao oko tri sata.
„Za mnoge je to bila neverovatna avantura. Za mene je bilo potresno“, rekao je.
Izvor: nova.rs
