Jana Pastel, koja je iz Rusije došla u Srbiju, nedavno je u Novom Sadu otvorila prodavnicu nakita. Pre preseljenja u Srbiju i pokretanja biznisa, sličan posao vodila je u Moskvi. Međutim, već prvog dana rada susrela se sa situacijom koja ju je emotivno pogodila. Jedna od prvih mušterija bila je Srpkinja koja joj je zamerila što, iako živi i radi u Srbiji, još ne govori srpski jezik.
Jana je svoje iskustvo podelila na društvenoj mreži Threads, gde je objasnila kako je doživela taj susret.
“Prvog dana rada u svojoj prodavnici rasplakala sam se.
Čini mi se da sam tog dana nadrljala za sve Ruse 😅
U prodavnicu je ušla jedna Srpkinja. Pitala sam je da li možemo da pređemo na engleski. Umesto odgovora, prilično oštro mi je rekla da, ako živim u Srbiji, treba da govorim srpski. U smislu da joj je dosta toga što Rusi dolaze ovde, a ne uče jezik. Tada me je to baš povredilo.
Takav ton mi ni danas nije blizak. Nisam takve stvari doživela. Ali samu poentu razumem. A šta vi mislite o tome? Da li je čovek dužan da odmah počne da uči jezik zemlje u kojoj živi”, napisala je Jana uz video-klip na Threds-u.
Njena objava privukla je pažnju korisnika društvenih mreža, naročito Rusa koji žive u Srbiji. Sutradan, Jana je objavila još jedan tekst u kojem objašnjava zbog čega se neki ljudi nakon preseljenja ne prilagode novoj sredini onoliko brzo koliko bi želeli.
“U odbranu svih nas koji smo se doselili u Srbiju, želim da kažem još nešto. Život u novoj zemlji zahteva ogromnu količinu energije. Stvari o kojima ranije nisi ni razmišljao i koje si rešavao automatski, od izbora lekara do kupovine najobičnije stvari, ovde ponovo zahtevaju traženje, prevođenje, poređenje, pitanja i donošenje odluka. Sve ono što je nekada bilo deo svakodnevice bez ikakvog napora, u novoj zemlji ponovo moraš da naučiš.
Zato ponekad ne učimo jezik dovoljno brzo ne zato što ne želimo da ga naučimo ili zato što ne poštujemo zemlju u kojoj živimo. Jednostavno, mnogo vremena i energije odlazi na rešavanje osnovnih životnih potreba i na to da ponovo izgradimo svakodnevni život od nule. A za učenje jezika potrebni su vreme, koncentracija i svakodnevna praksa. I ponekad za to jednostavno više nema energije.
A onda, vremenom, sami sebi napravimo mali udoban svet u kojem možemo da funkcionišemo i bez dobrog znanja jezika: dostava, saloni, servisi, prijatelji, poznata mesta i ljudi kojima možemo da se obratimo.
I što nam je u tom svetu udobnije, to je manje situacija koje nas primoravaju da svakodnevno govorimo srpski.
To nije opravdanje. I sigurno nije nepoštovanje Srbije, njenog jezika ili ljudi. Samo još jedna strana života u novoj zemlji koju možda nije uvek lako videti sa strane”, napisala je Jana.
Izvor: nova.rs
