Sutra, 14. avgusta, počinje Gospojinski post, pa je ovo prilika da se podsetimo na njegovu širu poruku u pravoslavnoj tradiciji. Kada se pomene post, ljudi najpre pomisle na ishranu – šta je dozvoljeno jesti, čega bi trebalo odreći i kako pripremiti posne obroke. Međutim, post u pravoslavnoj tradiciji nije samo puka promena jelovnika. Suština posta ogleda se i u radu na sebi, odnosu prema drugim ljudima i nastojanju da budemo bolji kao ljudi.
Post može biti prilika da usporimo, napravimo pauzu od svakodnevne užurbanosti i više pažnje posvetimo sopstvenim delima. Odricanje od određene hrane samo po sebi nema isti značaj ukoliko istovremeno ostajemo ljuti puni zavisti, osuđivanja drugih ili netrpeljivosti.
U narodu se zbog toga često može čuti jednostavna pravoslavna izreka: „Važno je da u postu ne jedemo jedni druge.“ U toj kratkoj rečenici izrečena je poruka da post, osim telesnog uzdržavanja, podrazumeva i trud da budemo pažljiviji prema ljudima oko sebe.
Nije dovoljno promeniti jelovnik
Čovek može da se tokom posta odrekne mesa, mleka i jaja, a da istovremeno nekoga povredi rečima, ogovara, bude nepravedan prema drugima ili dugo zadržava ljutnju.
Zbog toga se post ne posmatra samo kao pridržavanje određenih pravila u ishrani. On može da podrazumeva i duhovni trud – obuzdavanje ljutnje, praštanje, pomaganje drugima, manje osuđivanja i više razumevanja.
Dakle, nije važno samo šta unosimo u telo, već i kakve reči izgovaramo i kakav odnos imamo prema ljudima oko sebe.
Post bi trebalo da menja čoveka
Smisao posta nije u tome da se čovek hvali koliko je strogo poštovao pravila, već da kroz period uzdržavanja dobije priliku da se posveti sebi i svojim postupcima. To može značiti da tokom posta pokušamo da budemo strpljiviji prema članovima porodice, da ne odgovorimo na svaku provokaciju, oprostimo nešto što dugo nosimo u sebi ili učinimo dobro delo za drugog čoveka. Post tako postaje mnogo više od pitanja: “Šta danas smem da jedem?”
Postaje i pitanje: “Kakav sam čovek prema drugima dok postim?”
Lako je pripremiti posni obrok i pridržavati se određenog jelovnika. Mnogo je teže odreći se potrebe da uvek budemo u pravu, poslednje reči, ogovaranja, ljutnje ili osuđivanja. Zato se smisao posta ne ogleda samo u onome što se nalazi na tanjiru, već i u odnosu prema drugim ljudima.
Ako nas post podstakne da budemo smireniji, pažljiviji, spremniji da oprostimo i pomognemo, tada dobija svoju dublju svrhu. Ukoliko, s druge strane, postane razlog za nervozu, nadmenost ili netrpeljivost prema ljudima koji ne poste ili poste na drugačiji način, možemo se zapitati da li smo zanemarili njegovu širu poruku.
Jer možda je upravo to poruka jednostavne izreke: nije poenta samo u tome da se odreknemo određene hrane, već i da tokom posta ne povređujemo, ne ponižavamo i ne nanosimo drugima nepravdu. Na kraju, post nije takmičenje u odricanju. On može biti prilika da se čovek zaustavi, pogleda u sebe i potrudi da iz tog perioda izađe mirniji, pažljiviji prema drugima i spremniji da čini dobro.
Izvor: espreso.co.rs
