Problem stočarstva u Srbiji ponovo je u fokusu nakon što su proizvođači mleka počeli da prosipaju sirovo mleko zbog viškova na tržištu. Dok Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da zabrana uvoza nije moguća, poljoprivrednici najavljuju nove blokade.
Stočarstvo u Srbiji suočava se s problemima decenijama, što se najbolje vidi kroz stalno smanjenje stočnog fonda. Ove nedelje problem proizvođača mleka ponovo je eskalirao jer mlekare ne otkupljuju mleko zbog viškova.
To je izazvalo revolt kod proizvođača, koji su demonstrativno prosipali mleko, zahtevajući ograničavanje prekomernog i nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda kako bi se zaštitila domaća proizvodnja.
Ipak, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručio je da zabrana uvoza nije moguća jer bi to uticalo i na izvoz Srbije. Podsetio je da smo ove godine izvezli 26 odsto više nego što smo uvezli.
Glamočić je objasnio da je višak mleka na tržištu nastao jer Evropa ne može da izvozi u Ameriku, pa se njihovi viškovi prelivaju na naše tržište. Kao rešenje, ministar vidi povećanu potrošnju mleka i mlečnih proizvoda.
„Apelujem na naše građane da bi pomogli našim proizvođačima mleka u ovoj krizi da malo više konzumiramo mleko i mlečne proizvode, a svi znamo da su to najzdraviji proizvodi“, zaključio je Glamočić.
Dejan Trajković, vlasnik farme krava iz okoline Pančeva, za Danas ističe da Ministarstvo poljoprivrede ne radi svoj posao.
„Nije da ga ne rade kako treba, nego ga uopšte ne rade. Mi smo imali sporazum iz 2023. godine posle onih majskih protesta, gde smo imali i kratkoročne i dugoročne mere koje treba da se sprovedu“, podseća on.
Kratkoročne mere odnosile su se na povećanje subvencija za spas poljoprivrednih proizvođača, dok su dugoročne bile u vezi sa prelevmanima i kvotama kako bi se kontrolisalo tržište i sprečio prekomerni i nekontrolisan uvoz.
Trajković dodaje da je po sporazumu trebalo da se sastaju svaka tri do šest meseci kako bi pratili tržište i delovali prema potrebi.
„On jeste krenuo da se sprovodi i to je bio prvi mirniji i normalniji period za poljoprivrednike, ali su odmah nakon toga doveli Martinovića na čelo ministarstva i krenuo je enormni uvoz. Ogromne količine se uvoze, bez kontrole. Tu mali broj trgovaca zarađuje na uštrb cele države“, naglašava Trajković.
On dodaje da ministar nije hteo da se sastaje ni sa njihovim ni sa drugim udruženjima koja su potpisnici sporazuma, već su birana „jedno ili dva podobna udruženja“ za manipulaciju.
Kada je reč o rešenju za trenutni problem, Trajković ističe da ga nema na vidiku.
„Oni da sada zabrane uvoz, ovo se neće rešiti još narednih šest meseci. Napravili su problem koji je trebalo odavno da se reši. Rešenje je da se blokira sve što može, a može sve. Oni se hvataju uvek za priču oko Evropske unije kada se radi nešto na štetu građana i proizvođača u Srbiji. Država ima pravo da se brani i da zaštiti svoje tržište i od damping cena i od prekomernog uvoza, ima pravo da štiti svoj interes“, kaže Trajković.
On navodi da mora da se zabrani uvoz i da se viškovi mleka plasiraju i prodaju.
„Ako su kod Evrope velike zalihe, ne treba Srbija da rešava njihove probleme. Mi ćemo da rešavamo njihove probleme i da se Srbija preplavi mlekom, a oni da se reše viškova“, upozorava.
Trenutno proizvođači nemaju kome da prodaju sirovo mleko jer mlekare ne otkupljuju zbog punih zaliha, pa farmeri mogu samo da prodaju stoku ako ne mogu da nastave posao.
„Primarna proizvodnja vam je kao temelj kuće, ako nju izgubite, sve se ruši“, ističe Trajković, dodajući da su otkupne cene u padu od 2023. godine.
„Tada smo imali veću cenu za 15 do 30 dinara. Od tada smo konstantno u padu sa cenom. Oni konstatno snižavaju cenu i sad u poslednjih mesec dana je skidana od pet do osam dinara, kako kome“, navodi on.
Što se tiče daljih koraka, sastanci udruženja će se nastaviti, a tokom vikenda trebalo bi da se odluči o daljim merama.
„Definitivno je ideja udruženja da se ide na proteste, to nam je jedina mera koja nam je ostala. Da prospemo mleko na ulicu i da krenemo u blokade, nemamo drugog izbora. Ministar neće da nas primi ni da razgovara, šta nam preostaje? Očigledna je stvar da neko ne želi da rešava probleme i poštuje sporazume. Nema tu mnogo rešenja sem protesta“, zaključuje Trajković.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas ocenjuje da trenutna situacija nije novost.
„Najveći problem trenutno je taj što je i dalje prisutan nekontrolisani uvoz pasterizovanog mleka, mleka u prahu, tvrdih sireva… Kad god se taj problem aktuelizuje, država malo pritisne uvoznike i to prođe. Međutim, taj uvoznički lobi je očigledno veoma jak. Oni sve te viškove u EU pokupe i zatrpaju naše tržište i ono postaje nefunkcionalno, mlekare prestanu da otkupljuju i to je to“, objašnjava Galetin.
On dodaje da su veliki uvoznici u dobroj komunikaciji sa trgovinskim lancima, što dovodi do situacije da je mleko u prodavnicama skupo, a otkupna cena niska.
„Zato imamo takvu situaciju da nam je skupo mleko u prodavnicama, a jeftino u otkupu. To skupo mleko u prodavnicama nastaje zbog neprimereno velikih marži s jedne strane. S druge strane, zbog tog velikog uvoza mleka, koje je vrlo konkurentno našem mleku cenovno“, pojašnjava analitičar.
Galetin ističe da je jedno od glavnih pitanja čije su premije za mleko – da li pripadaju proizvođačima ili mlekarama.
„Redovno se pravi situacija, posebno u periodu kada krene isplata premija za mleko koja je 19 dinara i uopšte nije mala, da mlekare istovremeno smanjuju proizvođačima cenu za otprilike tu premiju ili nešto manje i ta premija mahom prelazi u džepove otkupljivača“, upozorava on.
Kada je reč o apelu Glamočića građanima da više kupuju mleko, Galetin smatra da to ne može u velikoj meri da utiče na problem.
„To što ministar apeluje na građane da kupuju više mleka nije rešenje, jer on ne može da ih natera da to urade, može samo svojim autoritetom minimalno da utiče na poboljšanje“, objašnjava.
Što se tiče zabrane uvoza, Galetin ističe da to jeste komplikovano, ali da postoje načini.
„Mi smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju još odavno i po njemu mi imamo neke obaveze prema Evropi. Ne smemo da koristimo nikakve diskriminatorne mere koje bi narušile slobodu tržišta. Neki carinski nameti, poput taksi, prelevmana i slično, EU ne gleda blagonaklono. Ali mi smo već te mere koristili ranije i uvodili prelevmane“, navodi on.
Galetin podseća da Srbija nema dovoljno mleka iz sopstvene proizvodnje i da je potrebno uvesti sistem kvota.
„Zato treba uvesti sistem kvota, da uvozimo koliko nam treba i posle toga sve što se uveze ide pod neku taksu. A te takse koje ćemo prikupiti da se usmeravaju na razvoj mlekarstva. Ali uvoznički lobi toliko toga uvozi da praktično guše domaće mlekarstvo. To će nas dovesti do toga da ćemo na kraju sve naše potrebe morati da uvozimo“, zaključuje Galetin.
Izvor: danas.rs
