Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen prepodobnoj mati Paraskevi. Praznik prate brojni običaji, a donosi se i molitva povezana sa ovim značajnim datumom.
Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, čuvarkom siromašnih i bolesnih. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu, naročito danas, tražeći spas od bolesti i drugih životnih nedaća.
Prema predanju, Sveta Petka je rođena u gradu Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, krajem 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice, a prema nekim izvorima bila je srpskog porekla. Nakon smrti roditelja, zamonašila se u Crkvi Svete Sofije u Carigradu, a potom je provela godine u pustinji u postu, molitvi i usamljeničkom životu. U snu joj se javio anđeo i uputio je da se vrati u otadžbinu kako bi širila veru Hristovu.
Na dan Svete Petke, slavska trpeza se ne sklanja sa stola do sutradan. Kada gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta, kako bi Sveta Petka posetila i blagoslovila njen dom.
Mnoge porodice danas slave krsnu slavu, prizivajući ime Svete Petke u pomoć. Domaćini pale tamjan i zalivaju slavski kolač vinom, dok u molitvama prizivaju Petkovicu ili Pejcindan.
Mošti ove svetiteljke prenošene su više puta. Na molbu kneginje Milice, počivale su i u Beogradu, a danas se u kapeli Svete Petke nalazi samo njen mali prst. Kalemegdanska kapela Svete Petke podignuta je na izvoru za čiju se vodu veruje da ima isceliteljsku moć, naročito kod očnih bolesti.
Prema običajima, na ovaj dan bi trebalo izbegavati kućne poslove – ne treba prati, šiti niti obavljati druge poslove po kući – kako se ne bi „navukao gnev svetiteljke“ i da tokom godine ne bi trnule ruke.
Devojke bi trebalo da beru cveće i njime ukrase dom, kako bi tokom godine u kući vladali mir i sloga. Takođe, devojčice bi trebalo da obuku nove haljinice, da ih prati sreća u narednoj godini. Postoji i verovanje da devojke treba da pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, jer će u snu videti budućeg muža. Neki običaji kažu da se te mrvice treba posuti na tavanu ili ispod kreveta, kako bi snovi bili „proročki“.
Molitva Svetoj Petki, koju vernici danas izgovaraju moleći za zdravlje i sreću, glasi:
„Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božjeg, kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.
Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrosti i radosti, Hristova device, naša pomoćnice.
Budi i nadalje straža našem prestonom gradu, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernicima, podigni nedužne i tužne, a usopšim roditeljima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božja svetiteljko.
Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, navek veka. Amin.“
Izvor: espreso.co.rs
