Veliki petak je dan kada pravoslavni vernici strogo poste, ali osim posta, važno je znati i kako pravilno obeležiti ovaj dan, kao i kojih običaja bi trebalo da se pridržavamo — posebno onih manje poznatih.
Etnolog Saša Srećković, muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja i stručnjak za tradiciju i običaje, objasnio je značenje i pravila vezana za ovaj dan.
Veliki petak hrišćani doživljavaju kao najtužniji dan, jer je tog dana Isus Hrist razapet na krstu. Upravo zato običaji nalažu strogu skromnost, tišinu i posvećenost veri.
— Po strogim pravilima, na Veliki petak se jede isključivo posna hrana pripremljena na vodi, a mnogi praktikuju i jednonoćje — uzimanje samo jednog obroka u toku 24 sata. Tradicionalno, obrok bi mogao da se sastoji od suvog hleba i vode. U pojedinim krajevima, poput resavskog, običaj je bio da se na ovaj dan kuva kopriva. Po hrišćanskom kanonu, dozvoljeno je konzumirati bareno povrće, sveže ili suvo voće, hleb, med i bareni pirinač, sve bez ulja — objasnio je Srećković.
On je, takođe, ukazao na jedan star i danas manje poznat običaj: na Veliki petak hranu ne bi trebalo soliti.
— Veruje se da soljenje hrane na ovaj dan simbolično predstavlja „posipanje soli na Isusove rane“. Pored toga, tokom obroka ne bi trebalo koristiti nož i viljušku — dodao je etnolog.
Izvor: espreso.co.rs
