Počeo sam da osećam sve veći strah i sumnju kada sam ugledao slike ruševine u Novom Sadu, a Miloš se nije javlja. Kasnije sam na vestima ugledao ime mog sina na spisku stradalih, a svega nekoliko minuta potom, ispred naše kuće pojavila se policijska patrola. Bio sam u strahu, kako je, da li je preživeo, šta je ostalo od njega…
Ovim rečima je za “Kurir” počeo svoju potresnu ispovest Goran Milosavljević, otac tragično nastradalog fudbalera Miloša Milosavljevića (21) iz Knićanina kod Zrenjanina.
Miloš je poginuo 1. novembra, kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica. Miloš je na stanici bio sa svojom devojkom Anđelom Ruman (20) iz Stare Pazove, koja je, nažalost, takođe stradala kada su se ruševine srušile na njih. Goran se poslednji put video sa sinom veče pre nesreće, dok se pripremao za posao.
“Pre nego što je seo u kola kod kolege, vratio se sa ulaznih vrata i kaže: “Bolje da ponesem poklon za bebu, ko zna kad ću stići.” Inače, Miloš i Anđela kupili su poklon za bebicu moje ćerka koja se nadavno porodila. Eto, kao da je znao”, priča u jednom dahu Goran.
Miloš je u petak ujutru završio smenu i otišao kod sestre koja živi u Novom Sadu.
“Supruga radi na 10 minuta od stanice i videli su se i čuli pre nesreće. Bili su na piću i onda ga je sestra odvezla na stanicu kako bi se našao sa Anđelom i kako bi došli kod nas kući. Imali su plan, pošto je njemu rođendan bio 31. oktobra da u subotu, 2. novembra prave veliku žurku na fudbalskom terenu ovde kod nas, ali vidite šta nas je zadesilo. Nismo slavili”.
Zatim je objasnio kada je čuo da je pala betonska konstrukcija na ulazu u novosadsku stanicu.
“Bio sam kući, radio nešto. Zove me supruga i pita da li sam se čuo sa Milošem, kažem da nisam. A ona mi onako pomalo uspaničeno odgovara “zovi ga i ako ti se javi, neka me zove”, priseća se neutešni otac na dan kada je primio najtužnije vesti.
Bilo mu je malo čudno zašto ga supruga i ćerka stalno zovu i pitaju za Miloša i Anđelu, nešto mu nije dalo mira.
“Zvao sam ga i ja, ali se nije javljao. U jednom trenutku pitao sam suprugu da mi kaže šta se dešava i tada mi je objasnila da se desila nesreća na stanici. Mislio sam otišao je on sigurno, možda se ne javlja jer je u autobusu, igra igrice, pa da neće da se javi da ga ne prekidamo. Isprva mi je to bilo napameti”, priča Goran i dodaje da ga je tada pozvao prijatelj.
“Rekao mi je da upalim televizor i vidim šta se dešava u Novom Sadu. Video sam krš, lom i tu ruševinu. Tada je počeo da me izjeda crv sumnje. Pozvao sam i Klinički centar Vojvodine negde oko 13 časova, nisam dobio nikakvu informaciju”, priča otac nastradalog mladića.
Njihovi porodični prijatelji takođe, nisu mogli da “sede mirno” pa su se raspitivali kod instutucija u vezi nesreće.
“Polako su pristizale informacije, onako šturo, ali ja sam u tom nekom haosu imao neki osećaj. Znao sam da mu se nešto desilo, ali nisam zna šta tačno. Nisam znao da li je samo povređen i ako jeste, koliko i u kakvom je stanju. Prolazile su mi misli i da je nastradao”, kaže potresnim glasom Goran.
“Zvali su me i njegovi iz kluba da pitaju gde je Miloš, jer im se nije javljao. Hteli su da pitaju za popodnevni trening. Nekako delovalo mi je kao da me umiruju u nekom šaljivom tonu: “Miloš, od kad ima devojku nikom se ne javlja.” Sećam se da sam im u tom maniru i odgovorio “da su to momačka posla.”
Miloševa majka i sestra, kako dalje navodi, bile su ispred bolnice i kod stanice tokom celog dana.
“Supruga me je nekako kritikovala što ne dođem u Novi Sad, a ja joj rekao “da treba da se vrate kući i da će nas obavestiti o svemu.” Tako je nažalost, i bilo. U 19.50 časova video sam na vestima ime i prezime mog sina. Javljaju da je nastradao”, priča otac u suzama i nastavlja:
“Dva minuta kasnije, parkira se ispred kuće patrola. Izlaze četiri policajca, dolaze da me obaveste da sam ostao bez sina”.
Poziv koji je tada morao da obavi, bio je veoma bolan.
“Pozvao sam suprugu i rekao joj da smo ostali bez Miloša. Naš Miloš je nastradao. U tom trenutku kada sam saznao za vest, razmišljao sam i da li ću imati snage da ga vidim. Bio je ispod tih ruševina, nisam znao da li je nešto ostalo od njega… Mislio sam, nema šta da se vidi”, kaže Milošev otac.
Međutim, nastradali Miloš nije imao fizičkih teških povreda i to se uverio nakon identifikacije tela.
“Bio je u trenerci, samo mu je duks bio krvav. Na belim patikama nije bilo ni kap krvi, čak mu je i telefon ostao čitav. Imao je povredu na levoj strani glave i na ramenu. On i Anđela izvučeni su među prvih četvoro nastradalih”, otkriva Goran Milosavljević i navodi da odgovorni za nesreću treba da odgovaraju. Osim Anđele i Miloša, život je izgubilo još 12 žrtava, dok su tri osobe teško povređene.
Izvor: kurir.rs
