U svojoj prvoj knjizi “Godina prođe, dan nikad” Žarko Laušević piše o svemu što mu se dešavalo neposredno posle dvostrukog ubistva koje mu je život okrenulo naopačke. Kaznu je služio u zatvorima u Požarevcu i Spužu, a beleške koje je vodio tokom prvih 455 dana zatočeništva skupio je u ovu jedinstvenu zbirku.
Dnevnik jedne robije, kako je delo nazvano, te 2011. godine postalo je bestseler. Pratile su ga oprečne reakcije, pitanja, izlivi emocija, no, ono što je sigurno jeste činjenica da je ta knjiga predstavljala povratak čuvenog glumca u našu svakodnevicu.
Priča je teška i bolna ali neponovljiva i iskrena. Laušević, najveći tragičar srpskog glumišta, do poslednjeg dana svog prerano okončanog života nosio je taj težak teret i pritisak.
U svojim zbirkama detaljno je opisivao dane i noći provedene u zatvoru. Život osuđenika nije nešto što lako dospeva do očiju javnosti, a nečija priča može biti dokumentovana samo uz posebnu dozvolu. No, postoji jedna, i jedina fotografija Žarka Lauševića iz vremena dok je služio kaznu.
Nastala je u Kazneno-popravnom domu Spuž. Čuvenog glumca vidimo kako, pomiren sa svojom sudbinom, igra karte sa još trojicom osuđenih, s kojima je verovatno delio ćeliju.
Izvor: hellomagazin.rs
