Novinarska ekipa razgovarala je sa stručnjacima i građanima Skoplja i jedina je puštena u školu ubijene Vanje Đorčevske. To su bili hrvatski reporteri iz Nedeljnog, a njihov izveštaj ovde prenosimo u intergralnoj verziji.
Draga moja, jako nam je žao. Nadam se da će ti biti bolje na vratima raja. Zauvek ćeš ostati u našim srcima i nećemo te zaboraviti. Počivaj u miru, dušo”, ovo je samo jedna od oproštajnih poruka koju su oni koji su poznavali 14-godišnju Vanju Đorčevsku napisali opraštajući se od brutalno ubijene učenice čija je smrt potresla žitelje Skoplja, ali i prešla granice Severne Makedonije.
Na školskoj je klupi buket od deset nežno ružičastih ruža i deset malih belih hrizantema. Ispred ulaza u školu su ostaci izgorelih lampiona. Na fasadi prekoputa škole neko je napisao grafit “Volimo te, Vanja”. Na ogradi na belom kvadratnom transparentu natpis je “Počivaj u miru, Vanja”.
Veliko predvorje je tiho, jedino se iz obližnjeg dečjeg vrtića čuje žamor dece. Ušli smo tiho, ne remeteći tu tišinu. Gospođi koju smo zatekli objasnili smo razlog našeg dolaska i dozvolila nam je da snimimo buket cveća. Ali, uskoro je na hodnik izašla i direktorka škole.
“Ova škola nema nikakve veze s onim što se dogodilo i molim vas da napustite školu. Obrišite sve fotografije”, autoritarno nam je rekla.
I dok su fotografije nestajale s ekrana fotoaparata, pokušavali smo da joj objasnimo da smo došli po preporuci načelnika skopske opštine Centar.
Katerina Atanasova predstavila nam se i dodala:
“Ja sam nekad bila učenica ove škole, četiri godine sam direktorka, a pre toga sam predavala razrednu nastavu učenicima od prvog do četvrtog razreda”.
Bio je to znak da smo ipak uspeli da je nagovorimo da nam nešto kaže i o učenici zbog koje smo se i uputili ovde.
“Vanja je bila učenica devetog, završnog razreda, koji je pohađalo 26 učenika i učenica. Tog jutra, 27. novambra nastava je počinjala u osam sati i kad nije došla na nastavu, njena razredna je nazvala majku i obavestila je o tome, a nakon toga je obaveštena i policija”, pojasnila nam je direktorka. U tom trenutku pored nas se stvorila njena razredna. Završila je smenu. Zastala je nakratko da popriča s nama i objasni u par reči svoj postupak.
“To je naprosto moj način rada. Jednostavno, kad sam videla da je nema u razredu, nazvala sam da vidim zašto je nema”, rekla je kratko.
Na spomen tragično preminule učenice oči su joj bile pune suza. Želela je što pre da ode, takav smo utisak stekli.
“Ja sam Cvetanka”, predstavila se pruživši nam ruku i ostavila nas sa direktorkom.
“Ovu školu pohađa 863 učenika i poklon je švajcarskog naroda makedonskom nakon što je na istom mestu u razornom potresu 12. jula 1963. godine srušena dotadašnja škola. U znak zahvalnosti nosi ime po Johanu Hajnrihu Pestalociju, švicarskom pedagogu i reformatoru obrazovanja.
“Svi učenici još su pod stresom i činimo sve da im pomognemo”, rekla nam je na rastanku direktorka Atanasova. Poklonila nam je na kraju monografiju škole i napomenula da je učinila izuzetak dozvolivši jedino nama da nakon zločina koji je potresao Severnu Makedoniju uđemo u školu.
Tog ponedjeljka, 27. novembra Vanja je trebalo da bude u osam sati na prvom času. Kad je školsko zvono označilo početak nastave, ona se već borila za život. Vezanih ruku i nogu, razbijene vilice, u vreći za spavanje vožena je na mesto gde je ubijena. Službeno to još nije objavljeno, ali moguće je da se tada već bila ugušila. Ono što celom zločinu daje poseban pečat je činjenica da je sada u pritvoru njen otac Aleksandar.
Terete ga da je on bio taj koji je otmičarima dao ključnu informaciju da će tog jutra Vanja sama krenuti u školu, da s njom na putu do škole neće biti godinu dana mlađa sestra. Put kojim idu do škole, kroz deo centra Debar, pešice pređu za desetak minuta. Toliko je i nama trebalo da dođemo od škole pred petospratnicu na adresi Naum Naumovski Borče 87.
Na trećem spratu je stan u kojem je živela s majkom Zoricom Lazarovom i sestrom. Otac Aleksandar je, kažu, iako su se roditelji rastali, često boravio u stanu na trećem spratu.
“On je nju obožavao, brinuo se za devojčice i do njihove desete godine nije radio, pa ta priča da je on dao otmičarima informacije naprosto zvuči neverovatno. Međutim, dan nakon što je nestala on se navodno raspitivao jesu li kamere snimile automobil kojim je oteta – pričaju nam neki od stanara koji žive u susjedstvu.
Dok pričamo na platou kraj ulaza, uverili smo se da se ne može ući bez šifre ili da vam neko otvori vrata jer je brava automatska.
U istoj zgradi stan je, kažu nam, imao i Ljupčo Palevski Palčo, čovek koji je sada glavni osumnjičeni za Vanjino ubojstvo, ali i za ubojstvo 74-godišnjeg frizera Panče Žežovskog iz Velesa. On je gradio tu zgradu, na zemljištu koje je u denacionalizaciji vraćeno porodici Vanjine majke.
Osim Palevskog i još trojice otmičara, veza između dva ubistva koja su se desila u razmaku od pet dana je i “sitroen” ubijenog frizera u čijem su prtljažniku vozili Vanju do sela Brazda, udaljenom oko pola sata vožnje od Skoplja, gde su zakopali njeno telo. Automobil su zapalili.
Priče o sekti Crna ruža
U 12.08 sati istog dana Zorica Lazarova, Vanjina majka, na Fejsbuku je objavila dramatičan status da je njena ćerka nestala. Uputila je apel javnosti i napisala da sumnja da je oteta jer se nije pojavila u školi.
Objasnila je šta je devojčica nosila kad je otišla od kuće i na kraju ostavila telefonski broj kako bi mogli da je odmah upozore ako je neko prepozna po fotografiji. O nestanku je obaveštena policija, a otac je oko 11 sati takođe prijavio nestanak.
Službeno, otmičari su Vanju oteli u ulazu zgrade, ugurali je u auto i odvezli. Nedoumice i dvojbe koje smo čuli od suseda, taksista i novinara samo se množe, a “modus operandi” otmičara komentariše se u restoranima i kafićima.
“Ne živim u Makedoniji, ovde sam došla na nekoliko dana. Kako je moguće da je na raskršću preko puta 24 sata bio policajac, jer je 28. novembra počinjao dvodnevni ministarski sastanak OEBS i grad je bio pun policije. Taksisti su celu noć bili na stajalištu i niko ništa nije video”, čudi se gospođa koja je izišla iz zgrade.
“Ne, nismo ništa videli! Mi radimo od 10 sati, a to je bilo ujutro oko 7.30!”, rekli su nam u prodavaonici dušeka odmah do ulaza. Na suprotnoj je strani stomatološka ordinacija, a na vratima ima nalepnicu o 24-satnom videonadzoru.
“Možemo da razgovaramo samo ako ste pacijent”, kaže nam gospođa na recepciji i rukom daje znak da izađemo.
“Devojčica je nestala u ponedeljak. Policajci su bili kod mene u sredu i pitali imam li videonadzor. Međutim, pokriva samo ulaz i blagajne. Ne sme da snima ulicu, takav je zakon”, predusretljivo nam objašnjava vlasnik prodavnice i servisa bicikla nasuprot ulaza.
“Ovo nisu čista posla. U ulici je 15 kamera i ništa nije snimljeno. Ujutro, kad je Vanja oteta, ova ulica je puna automobila, jedva može da se prođe. To jutro kad je nestala obaveštenje je išlo radiovezom putem dispečerskog centra i dobilo ju je stotinjak mojih kolega da se traži nestala djevojka. I ništa. Zašto se ne objave snimci kamera, a sigurno ih ima” pita se Danijel, skopski taksista.
Odbija da se fotografiše, reći će nam samo ime.
“Ne želim da imam problema, nikad ne znaš kako će ovo da se završi”, kaže nam na rastanku.
I njegov kolega Dino, koji nas je vozio sa skopskog aerodroma, kad je čuo razlog našeg dolaska, otkrio nam je:
“Moja žena je medicinska sestra u bolnici ‘Majka Tereza‘ i radila je u smeni kad su dovezli njeno telo. Velika je to pometnja bila. Rekla mi je da joj je čeljust bila razbijena, da je bila krvava i da je imala ranu od vatrenog oružja. Niko to još ništa ne zna. Zašto se, ako su je oteli radi novca, uopšte nisu javili sa zahtevom za otkup, pitam se. Priča se svašta, svako ima svoju verziju, ali mislim da pravu istinu zna Palčo. On je veliki manipulator”.
Da o ubojstvu i motivima ima bezbroj teorija, uverili smo se i sami. Dino nam je ispričao jednu koja sve dovodi u vezu s verskom sektom.
“Priča se da je neko od njih bio deo tzv. sekte Crna ruža i da je hteo da izađe, ali da je uslov da prinese neku blisku žrtvu.”
‘Palevski jedini zna pravu istinu‘
Tu verziju čula je i naša kolegica Irena Mulačka, novinarka Fokusa, koji je u poslednjem broju objavio veliki članak o ubojstvu Vanje Đorčevske. Da za tu verziju znaju, potvrđuje nam i visoki izvor u tamošnjem MUP koji je želeo da ostane neimenovan. Ali, ističe, to ipak nije smer u kojem ide istraga.
Prvoosumnjičeni Ljupčo Palevski Palčo trenutno je u zatvoru u Turskoj, gde je pobegao nakon zločina.
“On jedini zna pravu istinu. Već je pustio priču da je bio u vezi s majkom devojčice”, otkriva nam Irena Mulačka. Fokusova redakcija nalazi se u jednoj od brojnih zgrada koje je gradio Palevski, “kontroverzni preduzetnik”, čovek sa 100 krivičnih prijava bez dana zatvora, bivši novinar i izdavač, inženjer poljoprivrede kojeg se povezuje s tajnim službama, policijom, politikom.
On je, kažu nam, deo “urbane mafije” koji je svoja politička opredeljenja menjao od levice do krajnje desnice. Od prozapadnjaka do rusofila i kao čovek koji je imao pristup svakom premijeru, na Jutjub kanalu objavljivao je tajne policijske snimke. Osnovao je političku stranku Desna i planirao da se kandiduje na predstojećim parlamentarnim izborima koji će se održati u proljeće naredne godine.
Članovi njegove stranke i njegovi idolopoklonici su i trojica osumnjičenih za Vanjinu otmicu – Velibor Manev, Bore Videvski iz Velesa kao i Vlatko Kešišev iz Štipa, koji su završili u pritvoru nekoliko dana nakon zločina. Oni su odmah priznali da su oteli Vanju i da su to učinili po nalogu Palevskog. Rekli su da im je on preneo informaciju o Vanjinu kretanju koju je dobio od njenog oca.
Palevski je, pak, prema objavama na Fejsbuku, nakon zločina nastavio da normalno komunicira.
Nekoliko dana nakon ubojstva Palčo je, pretpostavlja se, videvši da mu situacija izmiče kontroli, otišao prvo u Beograd, a odatle preko Bugarske u Tursku. Njegov advokat Vasko Stojkov odvezao ga je u Beograd, ali, kako je rekao, nije imao pojma šta se događa i kakva je pozadina. Navodno mu je Palevski rekao da ide na zakazani lekarski pregled. Advokat je bio pritvoren i u četvrtak uveče, nakon što mu je isteklo 48-satno zadržavanje, pušten je.
Stefan Dimkovski vozio je Palevskog od Beograda do Sofije i potom u Tursku. Uhapšen je na graničnom prelazu kad je iz Grčke ulazio u državu. Njemu je određeno 30 dana zatvora i preti mu kazna od deset godina zatvora. Novinarima je dobacivao kod privođenja da nije učestvovao ni u čemu nezakonitom, ali ako ga proglase krivim, preti mu do deset godina zatvora. Palevski je uhapšen kad je iz Turske pokušao da pređe u Siriju.
“I pre nego su oni uhapšeni, mislim da je policija znala da je Vanja ubijena, ali to nije želela objaviti. Međutim, kad je Petar Bogoevski, čelnik stranke Makedonski koncept, objavio dok je istraga još trajala da su počinioci trojica Albanaca, da su pušteni iz MUP i da su nakon toga pobegli na Kosovo, MUP Severne Makedonije bio je prisiljen da opovrgne takvu informaciju i saopšti da su počinioci etnički Makedonci. To samo dokazuje da su već tada, iako nisu izlazili s imenima osumnjičenih, znali ko su počinioci”, otkriva nam Irena Mulačka.
“Morali smo to da učinimo jer je to moglo da bude pogubno za međuetničke odnose” kaže naš sugovornik iz MUP.
Sve vreme, a posebno nakon Vanjinog nestanka, policija je bila pod velikim pritiskom javnosti. I još uvek je. Hristijan Mickoski, opozicioni političar, u četvrtak je javno prozvao policiju da su napravljeni veliki propusti u istrazi i da on za to ima ozbiljne dokaze.
“Ako ima dokaze, neka ih prijavi policiji, jer je i prikrivanje dokaza krivično delo”, uzvratio mu je premijer Severne Makedonije i predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Dimitar Kovačevski, koji će tu funkciju obavljati nešto više od mesec dana jer će u januaru tom zemljom do izbora upravljati tehnička vlada.
“To su učinili neljudi i za to će morati da odgovaraju i budu najstrože kažnjeni”, dodao je.
Monstrumi, neljudi, umobolnici, epiteti su od kojih se posebno ne sustežu obični građani kad ih pitamo o tome što misle o ubistvu Vanje Đorčevske, ali takvi epiteti dolaze i iz usta političara, na primer Olivera Spasovskog, ministra unutrašnjih poslova i premijerovog stranačkog kolege.
Palevskog u Skoplju smatraju rodonačelnikom tzv. “urbane mafije” jer se njegovo ime prvi put čulo na javnoj sceni kad su se menjali urbanistički planovi za skopski Debar Malo i iz malih porodičnih kuća kad su u srcu Skoplja počele da niču zgrade. Palevski je u više navrata pokušavao da postane medijski mogul s većim ili manjim uspehom. Nakon poraza SDSM na izborima 1998. godine uz njegovu podršku otvoren je nedeljnik Start, kroz koji je prošlo mnoštvo novinara, “žrtava” revolucionarne čistke u NIP Nova Makedonija.
Nakon dolaska Nikole Gruevskog na čelno mjesto u državi, preselio se u Zadar, gde je osnovao tvrtku koja je proizvodila peći na pelete. I dok uprkos brojnim prijavama u Seevernoj Makedoniji nije proveo ni dan u zatvoru, po poternici koju je za njim raspisala Hrvatska završio je u zatvoru.
Protiv okrivljenog Palevskog vođen je postupak u zadarskom Opštinskom sudu, a ustupio ga je samoborski Opštinski sud. Teretio se kao odgovorna osoba koja je u firrmi koju je osnovao lažno prikazala činjenice i što kao član Uprave nije zatražio otvaranje stečaja. Pravosnažno je osuđen na jedinstvenu kaznu od osam meseci zatvora.
Bio je nedostupan pravosuđu, pa je za njim bila raspisana poternica i uhapšen je u Srbiji, koja ga je Hrvatskoj izručila 22. maja 2020. godine. Poslat je u zatvor u Zadru prema rešenju o određivanju zatvora od 20. marta 2015. godine, rekli su nam iz zadarskog Opštinskog suda.
‘Turcima bi mogao da bude zanimljiv‘
U 2019. godini MUP Severne Makedonije prijavio ga je zbog vređanja policijskog službenika. Godinu kasnije prijavljen je zbog nedopuštenog držanja oružja ili eksplozivnih sredstava i nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije.
Pravosnažnno je osuđen u Skoplju zbog nasilja nad vlastitom ćerkom koju je udarao bokserskim rukavicama. U poslednjem razdoblju, zgrožen “izdajama” Makedonije, započinje saradnju s radikalnim političkim strukturama s desnice i visokim crkvenim velikodostojnicima i organizuje i vodi brojne proteste i demonstracije. Protivnik je evroatlantskih integracija zemlje, a u svojim javnim istupima otvoreno se zalaže za ulazak u BRIKS i bliže odnose Makedonije i Rusije.
Stoga mnogi smatraju da je njegova krajnja željena destinacija bila Rusija ili bratska Belorusija. I dok traje postupak njegova izručenja, Gordan Kalajdžijev, profesor kaznenog procesnog prava sa skopskog Pravnog fakulteta, upozorava da bi Palevski mogao da iskoristi retoriku medija i javnosti, koji ga nazivaju monstrumom, da prikaže kako u Makedoniji neće imati pošteno suđenje. pa postupak izručenja može da potraje i do godine dana. Skopski tužilac Gavril Bubevski nada se da bi se on uskoro mogao da se nađe pred skopskim sudom.
“On bi mogao da bude interesantan i turskim službama zbog svojih ovdašnjih veza s policijom, ali i tajnim službama”, ističe prof. Kalajdžijev.
Tužilac Bubevski za Jutarnji list otkriva da istraga još nije okončana, da je prikupljeno više od 50 snimaka nadzornih kamera koje su pratile kretanje počinilaca i da krivična prijava ima više od 100 stranica i još uvek traje ispitivanje svedoka. Otkriva nam i da je njegova kolegica koja je bila na uviđaju kad su našli Vanjino telo u kancelariju došla vidno uznemirena.
Doznali smo da je ključni trenutak istrage bio kada je Kiril Danevski, bivši snajperista skopskih specijalaca i načelnik skopske policije, posumnjao u iskaz Vanjinog oca. Ali, kako je policija otkrila, počinilac je još uvek nepoznanica. I dok istraga traje, na političkoj pozornici Severne Makedonije svako na svoj način tumači ovaj nezapamćen zločin.
“Ako se napravi neki propust u istrazi, to će biti katastrofa za državu i kraj institucija” upozoravaju naši sugovornici. I dok se čeka izručenje Palča, njegovi suučesnici već su na udaru ostalih zatvorenika.
“Dajte ih nama!”, viču s prozora ćelija zatvora Šutka dok osumnjičene vode prema ćelijama.
Izvor: www.jutarnji.hr
