Prijateljstvo između reditelja Milana Karadžića i legednarnog, sada pokojnog glumca Žarka Lauševića, datira još krajem 70-tih kada su u Podgorici počele njihove karijere.
Milan Karadžić je opisao detalje kako je iz bolničke postelje Laušević došao da završi scene iz treće sezone.
“Igrao je od prve sezone sa Ivanom Zečević koja je mlada glumica. Bio joj je kao učitelj glume, roditelj… U trećoj sezoni su imali tu jednu završnu scenu koju smo radili tri, četiri dana pre nego što je zanemoćao i otišao u bolnicu. Ta scena je baš dirljiva. Koliko je on bio emotivan i snažan vidi se u toj sceni”, započeo je Milan i istakao:
“Žarko je bio glumac koji je bez obzira na to koliko je bio slab i bolestan, bio ujedno i snažan. Kada bi se kamere upalile odjednom bi kao vaskrsao. Neka čudna snaga ga je obuzimala i odradio je svaki detalj, svaku emociju… Kao da mu je ta kamera davala snagu. Dao je sve od sebe i bilo mu je stalo do kraja da odradi seriju. Odradili smo svaki detalj, svaki kadar, čak i desetak dana pre njegovog odlaska smogao je snage i snimili smo neke krupnjake (krupne kadrove) u studiju”, rekao je Karadžić.
Reditelj ističe da mu je drago što je Laušević od prve sezone u “Kalkanskim krugovima”.
“Izlazio je iz bolnice da bi dosnimio kadrove. Moram da priznam, kada je izašao, očekivali smo da je bolje i da će biti bolje. Čak smo se i šalili: “Dolazim uveče kod tebe da pijemo rakiju, a ti nas gledaj.” On se smejao i vikao: “Mogu ja čašicu crvenog vina, rekao mi je doktor da smem”. Bio je duhovit i u tim najtežim momentima. Bio je hrabar. Baš smo puno pričali poslednjih dana njegovog života. Bio je svestan. Bio je zadovoljan što je neke stvari u životu završio. Deca su mu sazrela, rade, uspešni su”,priča Karadžić.
Žarko Laušević je iza sebe ostavio bogati filmski i serijski opus, ali i neutešnu porodicu. Decu Dušana i Asju iz prvog braka koju je dobio sa Majom, te Janu sa Anitom.
“Dolazila su deca. Kada je prvi put bio u bolnici Duka (prim. aut. Dušan) i Asja su došli iz Čikaga i bili tu petnaestak dana dok mu je baš bilo loše. Kada mu je bilo bolje i kada je izašao, onda su se oni vratili svojim poslovima i obavezama u Americi. I pre neko veče, kada je on preminuo, mi smo sedeli kod njega u stanu i oni su se baš tada vratili iz Amerike. Oni su neke poslednje njegove životne trenutke proveli sa njim. Bdili su nad njim, bili su tu. To je trajalo. Oni su morali da se vrate. Sve je to sudbina, život. Bilo je dirljivo koliko su ga voleli i koliko je on bio posvećen i brinuo o njima”, ispričao je Karadžić.
Izvor: telegraf.rs
