Otišao sam iz domovine ima već 30 godina, ali nikada nisam izgubio kontakt sa prijateljima i rodbinom pa smo stalno u komunikaciji. Jednog dana, rođak mi javio da je dolazila neka žena kod familije u rodnom mestu na severu Srbije, ali iskreno to mi nije značilo ništa, mislio sam da je neki posao u pitanju. Dao sam svoju skajp adresu da se javi, ali nisam ni slutio ko će biti sa druge strane, počinje priču za Telegraf, D.M. (67) koji dugo živi i radi u Americi.
Čovek ni slutio nije šta se sprema, jer kako kaže, sve je bilo mirno u njegovom životu. Odselio se iz zemlje u mladosti, zasnovao porodicu, ima svoj posao. Ipak, jedan poziv okrenuo mu je život.
“U mladosti nisam ništa pogrešio, barem sam ja tako mislio, sve dok me nije nazvala osoba koja se predstavila kao moja ćerka. Jednog dana kaže meni rođak da ima nešto da mi ispriča, jer je dolazila neka mlada žena u našu porodičnu kuću i tražila mene. Tamo su joj rekli da ne dolazim tako često te je ona poručila ako se možemo čuti. Mislio sam da je neki posao u pitanju, pa sam prešao preko toga, a onda me je ona posle dva meseca ponovo potražila i tada su i mene pritisli da se javim. U dogovoreno vreme, rekao sam da mi se se javi na skajp, pojašnjava on i priseća se:
“Bilo je leto, obavljao sam radove u radionici, poneo sam laptop očekujući poziv. Kada je pozvala, video sam sliku i ime žene ali nisam ništa ni osećao ni slutio. Rekoh joj dobar dan, tražili ste me? Ona kaže, da, ali ne znam odakle da krenem. Međutim, presekla je tu, kaže, “najbolje da ne okolišem, da li ste se vi nekada zabavljali s mojom majkom?”, (izgovorila je ime majke). Rekoh, čekajte da razmislim, pričamo o nečemu što je bilo pre 30 godina. Krenemo da pričamo dalje, i ja se naravno setim njene majke. Kada sam rekao, da, bili smo u vezi ali smo se rastali, ona se posle udala čuo sam. Ona meni kaže “majka mi je u nekom periodu života priznala za vas, i rekla da ste vi moj otac”. Godinama sam se mučila s tim, pa sam rešila da vas potražim i da vidim da li je to tako”. Zbunio sam se i nisam znao ni šta da kažem niti šta da pitam”, priča Srbin sa knedlom u grlu, dok govori o rođenoj ćerki za koju nije ni znao da postoji.
Prisetio se da je u to vreme upoznao devojku sa kojom je ubrzo otpočeo vezu. Sve je bilo idealno do trenutka kada je ona rešila da sa njim prekine svaki kontakt i ode s drugim momkom. Kaže, to ga tada nije povredilo, jer je veza bila neobavezna a on je imao druge planove.
“Počela da plače a ja sam bio zbunjen. Nje da nisam pomislio da mi neko nešto podmeće, ali s druge strane, delovala je iskreno. Rekla je da ne traži ništa osim da se upoznamo i da olakša sebi tu obavezu da se javi ocu. Nisam imao snage da slušam dalje, dogovorili smo se da se čujemo sutra ponovo u isto vreme da i ja sredim misli”, kaže Srbin.
Kako je ova informacija došla iznenada, rešio je da se dobro priseti svega i kontaktira još neke ljude. Prvo se poverio supruzi, jer nije želeo da je laže, trebala mu je pomoć. Pokušao da se priseti svih detalja, ali sve je delovalo kao kroz maglu, jer je mnogo vremena prošlo.
“To su ozbiljne stvari, nisam znao jel to tačno, drugo, ta devojka je mene ostavila a i veza nam je, koliko se sećam bila neobavezna. Udala se posle, a šta je i kako bilo niti sam se raspitivao niti bilo šta. Nisam mogao sam da se nosim s tim, morao sam nekoga da uključim u sve to. Rekao sam, “ne znam koliko je sve ovo istina što sam danas čuo, ali moraš da mi veruješ i moraš da znaš da nisam imao pojma. Molim te da mi pomogneš”, i tada sam krenuo redom kako se dešavalo. Naravno, bila je zbunjena, ali i malo razočarana, jer nije znala da li sam je ostavio i kakva je pozadina, ali i da prvo proverimo da nije neka prevara”, ističe on.
Zamolio je suprugu da ona bude prisutna razgovoru sa devojkom kako bi mu bila podrška i pomogla da kroz ovo prođu ispravno.
“Odbila je. S jedne strane bolelo me je što povređujem svoju porodicu, a sa druge imam taj teret koji moram skinuti s vrata. Uključila se opet devojka u dogovoreno vreme. Otvorili smo temu, kopali po prošlosti i ona je iskreno rekla da ne traži ništa od mene, nego da sazna ko sam, šta sam, kako izgledam. Počeo sam da je posmatram i ne znam da li je to bila sugestija, ali činilo mi se da sam prepoznao neke svoje crte. Dogovorili smo se da se vidimo kada dođem u Srbiju, ostavila mi je svoj broj, zapisao sam i posle toga nije više zvala”, kaže sagovornik Telegrafa.
Objasnio je porodici, u obzir je bio i DNK test, kako kaže svi su nekako bili uz njega u svakom slučaju.
“Sve je to veliki stres. Žena me je posle nekog vremena podržala, deca su već svoji ljudi i imaju svoje živote pa su rekli da ja to rešim sam i odlučim. Oni su samostalni, odrastali u nekom drugačijem svetu od onog našeg, kao da to nije bio njihov posao. Bio sam izgubljen i osećao sam se čudno, kao da sam izgubio radost života”, kaže D.M.
Nakon osam meseci rešio je da krene za Srbiju i poseti rodni kraj.
“Kada sam stigao pozvao sam je na broj koji mi je dala, prvo se iznenadila kada me je čula, a posle mi je tek rekla da je pomislila da se neću javiti. Dogovorili smo se da se vidimo, dala mi je adresu i ja sam krenuo tamo. Bio sam potpuno zbunjen, šta da ponesem, šta da kupim, kako da krenem?! To je situacija u kojoj zaista ne znate šta da radite”, kaže on, i nastavlja:
“Otvorila je vrata a tamo je bila ona, deca, muž. Gledao sam u nju, gledala je ona u mene. Iste oči, ista usta, i ista osećanja. Bilo mi je neprijatno da grlim ženu koji vidim prvi put a njoj je takođe bilo neugodno pa nije znala šta s rukama pa je rekla, izvolite i pokazala da krenem desno niz hodnik. Pozdravio sam njenog muža, a deca su stajala i gledala u mene, e tad sam se slomio. To mi je možda bilo najteže, jer sam u toj deci prepoznao obrise svoje dece”, priseća se naš sagovornik najemotivnijeg trenutka.
Ručak, prijatan razgovor, deca vesela, sve je delovalo kao da su oduvek bili zajedno. Ipak, distanca je postojala između oca i ćerke, koju nisu mogli ili nisu želeli da ruše.
“Nisam imao dilemu da je ona moje dete. Za DNK je rekla da je nepotreban da je njoj sve jasno, a ja sam se složio. Razgovarali smo o nekim stvarima o kojima ne bih da pričam. Kada sam krenuo shvatio sam da se mi nismo ni zagrlili, ali ni upoznali, samo jedna praznina i tuga”, privodi kraju svoju bolnu ispovest.
S tugom u glasu i potpuno iskreno kaže da je kojim slučajem znao da ima dete, ne bi je zapostavio, a kasno sazanje samo ga slomilo, pa ne zna ni sam šta da kaže, jel to dobro ili nije.
“Čujemo se s vremena na vreme. Moja deca ne posećuju Srbiju, ali su se videli putem interneta. Od kad znam za njih darujem ih poklonima za praznike i rođendane, uvek sam tu za njih, ali nismo uspeli da razvijemo dublji odnos. Unuci su mi divni i ponosan sam, a zbog nje i mene mi je tuga i trebalo je da mi kaže njena majka, da zna. Ali to je valjda sve sudbina”, zaključuje D.M. koji je posle 30 godina saznao da ima još jedno dete.
Izvor: telegraf.rs
