Advokat Zora Dobričanin, gostujući u emisiji “Uranak“ na televiziji K1 istakla je da je maloletni ubica postao heroj mnogima koji se poistovećuju sa njim, pa tako imamo i slučaj 15-godišnjeg dečaka koji je u Nemačkoj usmrtio druga po ugledu na K. K.(14).
“Mene ne iznenađuje ovo što se desilo i jedna sam koja je prognozirala da će se to ponoviti. Zbog načina na koji je to predstavljeno u javnosti, dečak masovni ubica, postao je heroj sa kojim se mnogi poistovećuju. Ja sam tog jutra rekla da se ne spominje njegovo ime i da se ne prikazuje njegov lik, a onda u pojedinim medijima su počeli da ga veličaju i njega proglašavaju žrtvom. Mislim da je celokupan pristup bio od pojedinih vrlo loš, ali oni koji hoće da traže to loše, oni to i nađu. Svi imaju svoju publiku. Sećam se dan ili dva nakon tragičnog događaja, čula sam od našeg Zaštitnika građana, da je za 45 minuta, čak 45 hiljada ljudi ili dece, videlo da se veliča mladi ubica. Ja sam tada rekla da to mora odmah da se istraži. Svesni smo da ne može da se nađe svih 45 hiljada ljudi, ali neka se nađe 500 i 200 neka se procesuira, pa će to biti za nauk”, rekla je advokatica.
Zora Dobričanin istakla je da se nakon pregleda foto-dokumentacije iz škole u kojoj se dogodio masakr, osećala loše:
“Određene scene, kao što je foto-dokumentacija, bile bi veoma potresne za javnost. To u životu nisam videla, i nakon što sam to videla, nije mi bilo dobro nekoliko dana. Nakon što sam videla i gledala svedočenje maloletnog dečaka ubice, nije mi bilo dobro danima. bez obzira što sam profesionalac, nemam želudac za neke stvari. Ne mogu da govorim o svojim emocijama jer učestvujem u procesu. Nakon toga sam otišla kući i zaspala, probudila sam se sa lokvom krvi na krevetu iz nosa. To je taj ogroman pritisak koji nije mogao da se savlada na drugi način. Scene koje sam videla u toj foto-dokumentaciji, ne mogu da opišem rečima. Isto tako, kada sam gledala svedočenje dečaka, kad sam videla to ponašanje, obuzeo me je strah. Ne za sopstveni život, već strah uopšte”, rekla je Dobričanin na K1.
Zora Dobričanin ističe da majke uvek traže opravdanje za decu, jer osećaju sopstvenu odgovornost za njihova dela koja počine:
“Meni se ne sviđa stav roditelja dece koja počine ovakve zločine, jer oni uvek traže neko opravdanje. Opravdanje traže jer osećaju sopstvenu odgovornost i taj pristup daje ideju nekoj budućoj deci ubicama, da će se i njihovi roditelji tako ponašati. Njih ne zanima da li će da im oprosti društvo ili neko drugi, najvažnije im je da im oproste mama i tata”, kaže ona.
Žrtve koje su preživele zločin u “Ribnikaru“ nisu se oporavile
Žrtve koje su preživele zločin nisu se oporavile, roditelji i porodice stradale dece i Dragana, njihovog anđela čuvara se nikada neće oporaviti, a već imamo nove žrtve. Jedna stvar je jako važna, to se sve dešava u vremenu u kom živimo. Jako je važno da si poznat na internetu, da si viralan, da imaš mnogo pregleda i da se o tebi piše. Mnogi ne biraju načine. Moguće da je dečak iz Nemačke ostvario svoju želju, jer je na ovaj način postao poznat širom sveta. Te puste želje za popularnošću s jedne strane i voajerizam ljudi koji žele da gledaju i prate sa druge strane. Mnogi od njih sa tim nekim ludilom u svojim mozgovima daju podršku komentarima. Neophodno je da se ograniči pristup određenim sadržajima na društvenim mrežama, internetu.
“U slučaju Ribnikara mi imamo situaciju da su pregledani i zadržani telefoni roditelja, gde imamo sadržaje telefona sa svih mogućih kamera u stanu, školi, ali tužilaštvo ima problem koji ne može da se prevaziđe, jer od provajdera SBB-a, ne može da pribavi IP adrese, jer ne žele iz određenih razloga da ih dostave. Po njima nije zakonit zahtev tužilaštva. IP adrese su jako važne, jer na taj način može da se proveri sve ono što se radilo na internetu. Možda se ništa i ne otkrije dobijanjem tih IP adresa, ali je nenormalno da se tužilaštvu na više zahteva ne dostave IP adrese sa izgovorima da nije zakonito. O tome odlučuje sud, a u ovoj situaciji tužilaštvo radi sve što može”, rekla je advokatica Zora Dobričanin i istakla:
“Ako vama tužilac traži da dostavite neki dokaz, vi to morate. Da li će se to upotrebiti kasnije u postupku, o tome odlučuje tužilaštvo, ako dođe do suđenja odlučuje sud. Svi koji učestvujemo na strani oštećenih smo iznenađeni i to je potpuno neprihvatljivo. Bez obzira što je podignuta optužnica protiv oca dečaka i optužni predlozi i protiv majke i radnika iz streljane, naši organi gonjenja nisu stali, jer svi sumnjamo da postoji širi aspekt. Od početka svi sumnjamo da je negde neko, pored toga što mu je omogućen pristup oružju, što je obučavan, na internetu pokupio tog dečaka i da je na taj način vršio dodatni uticaj. Možda u tom trenutku samo preko interneta, a kasnije i fizički. Prosto je neverovatno da se dečak od 13 godina probudio ujutru uzme dva pištolja, šanžere, dođe u školu i kaže idem da pobijem pola škole”, zaključuje advokatica Zora Dobričanin.
Izvor: mondo.rs
