U Srbiji trenutno blizu 217.000 ljudi uplaćuje privatnu penziju. Najviše uplaćuju oni između 40 i 60 godina, a prosečna uplata se kreće oko 4.000 dinara mesečno.
Kada se sve preračuna, ukoliko lice uplaćuje 20 i više godina privatnu penziju, u starosti može da očekuje dodatnih 17.500 dinara mesečno.
Budući da iznosi koji se tokom radnog veka uplaćuju nisu fiksni, ova cifra može biti i mnogo viša. Prema podacima NBS, postoji i veliki broj ljudi u Srbiji koji uplaćuju novac u više penzionih fondova, pa samim tim imaju i veće isplate. Mnogima to uplaćuju firme, ali zvanični podaci pokazuju da je sve više ljudi koji samostalno uplaćuju novac privatnim penzionim fondovima.
U istom izveštaju NBS, može se naći i podatak da građani Srbije, njih tačno 217.421 imaju sklopljeno 299.036 ugovora sa penzionim fondovima, i na računima u proseku imaju 266.100 dinara. Ukupna imovina penzionih fondova u Srbiji krajem 2022. godine iznosila je 48,26 milijardi dinara i u odnosu na 2021. godinu niža je 1,8 odsto.
Kako objašnjava sagovornica M. G. ona je sklopila takav ugovor sa poslodavcem da oni uplaćuju 70 odsto, dok ona sama uplaćuje oko 30 odsto u jedan privatan penzioni fond.
“To mu dođe ukupno nekih 90 evra, privatnu penziju uplaćujem od 2009. godine i do sada se na računu nakupilo nekih 24.000 evra, makar kada sam poslednji put gledala”, kaže sagovornica koja do penzije ima još nepunih 7 godina.
Vodimo se njenim primerom – do odlaska u penziju ona će imati oko 36.000 evra u fondu. Kada ode u penziju ona će svakog meseca pored starosne penzije od PIO Fonda, dobijati i dodatnih 150 evra tj. oko 17.595 dinara.
Kako napominju iz NBS, Srbi u najvećoj meri biraju opciju da im se ovaj novac kada odu u penziju isplati jednokratno.
Koliko novca i kojim tempom se uplaćuje je lična odluka. Granice u većini fondova ne postoje ali iskustvo pokazuje da ljudi uplaćuju prosečno oko 4.000 dinara mesečno. Mesečne uplate nisu obavezne te je i to na izboru korisnika usluge.
Što se tiče prinosa, za prošlu godinu NBS kaže 5,6 odsto, ali postoji jedno ali. Ove stope prinosa menjaju se iz godine u godinu. Tako smo imali primere da prinosi idu i do skoro 10 odsto, ali i da po neki mesec u godini oni odu u minus.
Izvor: kurir.rs
