Ivana Jakovljević (34) iz Kikinde, koja živi u Čikagu prevarena je u ovom američkom gradu, a kako tvrdi, ukraden joj je identitet i njeni podaci su završili na dark webu.
Ona je svoju ispovest podelila javno, detaljno, od samog početka i razloga odlaska u Ameriku.
“Živela sam u Pančevu do svoje 28. godine, kada sam se preselila u Njujork. Završila sam Slikarstvo na Fakultetu primenjenih Umetnosti u Beogradu, i od tada sam samostalni umetnik, nezavistan od svih drzavnih institucija, pa samim tim nemam puno iskustva sa birokratijom”, započinje ona.
“U Čikagu živim kratko, nešto više od godinu dana, a za proteklih nekoliko meseci sam doživela i prevara i krađa identiteta kao nikada u životu. A pre Čikaga sam živela u Kaliforniji i Njujorku, gde sam se osećala veoma sigurno i zaštićeno”, ispričala je Ivana.
Kako tvrdi, Čikago je ogrezao u kriminalu, a to se oseti i u atmosferi.
“Uvek je napeto i lako nešto može da pođe po zlu, neočekivano. Kada sam došla u Čikago, došla sam zbog ponude da uradim slike na platnu, a posle i mural na zidu za klub koji bi trebalo da se otvori na jesen ove godine. Uradila sam slike na platnu, a gazda je promenio mišljenje i poželeo samo murale. Nisam pristala da slikam murale dok mi se ne plati za slike koje sam već završila”, ispričala je ona.
Pošto sam zbog te situacije ostala bez novca, i nisam mogla da se vratim u Kaliforniju, rešila sam da se zaposlim u školi u Čikagu.
“Posao nastavnika umetnosti sam prvo dobila u St. Sava Academy, gde bih radila jedan dan nedeljno. Za ostale dane sam se prijavila u Chicago Public School” (državna škola).
Proces zapošljavanja u državnoj školi je malo konfuzan, ali nije nerešiv. Mnogo zahtevaju popunjenih formi od mojih bivših poslodavaca, kompjuteri im ne rade dobro, pa im moje popunjene forme stižu sa izbrisanim informacijama. Korak koji je trebalo napraviti je taj da se daju otisci prstiju, što je proslo potpuno u redu”, kaže Ivana za Kurir.
“Ali kada je došlo do testiranja za drogu i tuberkulozu, škola ima ugovor sa jednom laboratorijom i da svoje zaposlene upućuje samo na njih. Ta laboratorija je deo jedne korporacije, a zna se da u korporacijama zaposleni ne prolaze mnogo provera pre zapošljavanja. Tako da sam ja lično naišla na medicinsku sestru koja radi, a ima sumnjivu istoriju”, kaže Ivana.
Kako dalje navodi, kada je došla zbog uzimanja uzorka urina, medicinska sestra koja je primila je rekla da ostavi svoju torbu pored njenih nogu, na pod.
“Bilo mi je čudno da je ne zaključavaju u ormarić, ali sam pomislila: “Kakva je laboratorija, dobro da uopšte i imam gde torbu da stavim.” Spustila sam torbu na pod i otišla u toalet da uzmem uzorak urina”, priseća se Ivana.
Kada je izašla iz toaleta sa uzorkom, zatekla je scenu koja joj se uopšte nije svidela:
“Zatekla sam medicinsku sestru sa rukama duboko u mojoj torbi. Zatvarala je moj novčanik, očigledno misleći da sam još u toaletu. Bila sam zbunjena, ali sam odsečno pitala zbog čega to radi. Ona prebledela, usta su joj se osušila i od straha se tresla. Gledala me je pravo u oči, jako uplašeno. Pitala sam je pet puta zbog čega je dirala stvari u mojoj torbi. Izvinila se i rekla da ju je samo zakopčavala. Na kraju je priznala da su joj ruke bile u torbi, ali da ništa nije uzela”, priseća se Ivana.
Rekla sam joj da sve istrese iz džepova i prevrne ih, što je i uradila. Pitala sam za kamere, odgovorila je potvrdno, da imaju kamere. Rekla sam joj da stoji pored mene i nazove telefonom supervizora, objašnjava Ivana.
“Supervizorka je došla u šoku, bila je zbunjena i ljuta. Prekorela je medicinsku sestru što nije zaključala moju torbu u ormarić i dala mi ključ. Na ovaj način sam shvatila da oni, zapravo imaju ormariće za pacijente i da protokol nije ispoštovan”.
Supervizorka je pozvala menadžerku, koja je sve vreme branila firmu i radnike, govoreći da se nikada pre tako nešto nije dogodilo. Ali je obećala da je napisati prijavu unutar firme, koju ja nažalost ne mogu da vidim – rekla je Ivana za Kurir.
Ivana je odmah pozvala policiju, ali su je stavili na čekanje.
“Otišla sam kući i dobila mejl od banke u kom je pisalo da su se moje informacije našle na dark webu”, kaže Srpkinja.
Zvala sam sada lokalnu policijsku stanicu. Policajac mi je rekao da prestanem preterano da razmišljam i da se opustim, navodno su čak i njegove informacije ukradene i da to nije strašno. Poslušala sam ga. Krenula sam u proces gašenja kartica i prijave.
Nisam ugasila samo kreditnu karticu. Posle ovih događaja pa sve do vikenda se ništa nije sumnjivo desilo. Mislila sam da pustim to sve da samo “prođe” – kaže Ivana za Kurir.
Međutim, ubrzo je usledilo još neprijatnosti.
“Onda sam iznenađenje dobila u nedelju, kada sam se vratila iz crkve. Neko je probao da kupi ženske aksesoare za 545 dolara, mojom karticom i u vreme kada sam bila u crkvi na liturgiji.
Nazvala sam banku, i agent mi u trenutku gašenja kartice saopštio da je upravo neko pokušao da plati račun za struju od 200 dolara, istom karticom.
Agent je ukinuo te transakcije i zaledio moju karticu”, kaže Ivana.
Posle svega, Ivana je otišla u policijsku stanicu, a policajci su je ovoga puta saslušali.
“Odjurila sam u policijsku stanicu, ovog puta lično. Dvojica policajaca mi je pritrčalo videvši da sam van sebe. Bili su voljni da saslušaju, razumeju i posavetuju-korak po korak. Sve sam uradila po protokolu, zamrzla kredit, zvala kreditne biroe, stavila sam “stop” na sve transakcije. Prijavu policiji sam popunila i posla.
Zatim sam nazvala prijatelja koji je poručnik u CPD za specijalne operacije, koji me je posavetovao da zahtevam detektiva i da nađem advokata, jer se slaže sa mnom da iza ovog može da stoji i organizovan kriminal na toj lokaciji – kaže Ivana za Kurir.
Ističe da je do sada preduzela sve što je bilo u njenoj moći.
“Jedino sto mi je ostalo je da organizujem advokata. Našla sam mnogo advokatskih kancelarija, ali se nažalost oni svi bave odbranom kriminalaca, a ne oštećenih civila. Bila sam i tu zbunjena, pa mi je advokatica poljskog porekla objasnila zašto je tako. Po njenim rečima, advokati nemaju korist od civilne odbrane”, kaže Srpkinja.
Slučaj je stigao do momenta traženja advokata kog je teško naći isto kao i naći iglu u plastu sena – rekla je Ivana.
Inače, dark Web ili dark Net je termin koji se koristi za specifičnu kolekciju veb sajtova koji se nalaze na enkriptovanoj mreži i ne mogu da se pronađu upotrebom tradicionalnih pretraživača interneta. “Na “dark webu” se prodaju stvari koje su nelegalne. Sam sajt je običan sajt koji spaja kupce i prodavce. Transakcije se obavljaju kao i na drugim sajtovima, ali predmet trgovine su nelegalne stvari.
Izvor: kurir.rs
