Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je da će se u narednih 30 godina klima promeniti onoliko koliko se promenila u zadnjih 150 godina, pa bi shodno tome Srbija mogla da se nađe na udaru razornih tornada, sličnim onim koji je pre par godina pogodio Češku.
Ovog leta pala su čak dva krana, a u više navrata je vetar čupao drveće iz korena, takođe je bilo i poplava u Srbiji a i u regionu. Sve ovo bi se, zbog klimatskih promena i konstantnog zagrevanja atmosfere, u budućnosti moglo dešavati mnogo češće.
Đurđević kaže da se planeta zemlja od početka industrijske revolucije do danas zagrejala za jedan stepen celzijusa a isto toliko bi, u najboljem mogućem slučaju mogla da se zagreje i u narednih 30 godina, što je pet puta kraći vremenski period.
– Planeta će da se zagreje za onoliko koliko se zagrevala u zadnjih 150 godina i na takvoj planeti koja je toplija za još jedan stepen možemo da očekujemo još intenzivnije vremenske nepogode i njihovu veću učestalost. Ovo se događa zato što ljudi dodaju ugljen-dioksid u atmosferu kad sagorevaju ugalj, naftu i gas i zato efekat staklene bašte radi bolje, nego što je pre radio, tako da se u sistemu zadržava više energije i dolazi do zagrevanja planete – rekao je Đurđević.
On kaže da će se povećanje intenziteta vremenskih nepogoda dogoditi zato što topliji vazduh može da primi veću količinu vodene pare.
– Vodena para je glavno pogonsko gorivo, glavni izvor energije za olujno nevreme, zato što olujni oblaci i razni olujni sistemi koji se formiraju u stvari svoju snagu crpe iz te energije koja je smeštena u vodenoj pari i koja se oslobađa pri procesu kondenzacije – kaže klimatolog.
Jedan stepen povećanja temperature vazduha znači da u vazduhu može da se nađe sedam odsto više vodene pare.
– Pošto je atmosfera toplija za jedan stepen, onda u proseku ima sedam odsto više vodene pare nego što smo imali pre. Kada se zagrejemo za još jedan stepen u vazduhu ćemo imate još sedam odsto više vodene pare u odnosu na današnje vrednosti – rekao je on.
Što je u atmosferi veći rezervoar za vodenu paru, veći je i izvor energije koji je na raspolaganju olujnim oblacima.
– Zbog toga ta olujna nevremena mogu da budu razornija, znači mogu prvo da proizvedu veću količinu kiše a mogu i da proizvedu sve druge efekte koji su vezani za olujno nevreme, a to su veće količine grada, intenzivniji frontalni sistemi na obodu oluja koji imaju jake vetrove, tako da i udari vetra mogu da budu jači – kaže Đurđević.
Ovo zagrevanje vazduha i povećanje koncentracije vodene pare može dovesti i do pojave razornih tornada u Evropi, ali i na području Srbije. Jedan takav tornado se pre dve godine dogodio u Češkoj i razrušio skoro ceo jedan gradić.
– Razorni tornado nije nešto što treba da isključimo kao nemogući događaj na našem području, pitanje je manje više vremena, ako se desilo u Češkoj desiće se i kod nas, a kad će se desiti to ne možemo da znamo. Može se desiti u naredne tri godine a može se desiti tek za 20 godina, ali u nekom trenutku i mi ćemo da budemo izvučeni iz šešira u smislu da na našem području možemo da očekujemo tako razorno nevreme i zbog toga treba da budemo oprezni – kaže on.
Đurđević upozorava da bi naročito trebalo da pažnju posvetiti pojačavanju infrastrukture, koja je već sada pretrpela veliku štetu, a ta šteta bi u budućnosti mogla da bude još veća.
– Zadnjih sto godina ljudi podižu kranove na gradilištima, nemoguće da posle toliko godina oni ne znaju da naprave kran koji je otporan na nevreme, ali pošto se dešavaju jači vetrovi nego pre onda ni ti kranovi više nisu odgovarajući. U budućnosti će štete biti veće ako se ne budemo prilagodili na klimatske promene. – rekao je Đurđević.
Izvor: kurir.rs
