Radni dan jedne žene na seoskom području počinje ranom zorom, a završava se kasno u noć. Tokom leta radi se na njivi, u voćnjaku i štali, a kad se leto primakne kraju njihove vredne ruke sele se za kazane i šerpe jer skoro svaka provodi sate spremajući zimnicu, i za ukućane, ali i za prodaju. Takva zarada za domaćice predstavlja siguran i samostalan dinar.
„Gajimo industrijski paradajz bob ket, koji baš obilno rađa tako da na površine od oko 20 ari, bude mnogo kvalitetnih plodova. Tokom sezone sameljem od 1.500 – 2.000 kilograma paradajza. To je domaći proizvod koji je dosta tražen, tako da nemam problem da li ću ga prodati, koliko god da sameljem, preko jeseni i zime se proda“, ispričala je za RINU Biljana Đurđević iz okoline Topole.
Porodica Đurđević prodaje paradajz i u svežem stanju, ali kako kažu, kad cena počne da opada, onda se prelazi na preradu.
„Negde oko 10 odsto proizvodnje prodamo u svežem stanju, dok je cena solidna. Višestruko se isplati kao samleven jer je cena po litru mlevenog paradajza od 100 do 120 dinara. Kad počne jesenje vreme on ne može da opstane na otvorenom, tako da smo prinuđeni ili da ga prodamo po niskoj ceni, ili da ga preradimo“, kaže Biljana.
Inače, mleveni paradajz Biljana priprema po starom receptu po kom se ukus i miris paradajza sačuvaju i posle prerade. Osim što je zaista ukusna, ova namirnica važi za veoma hranjivu, zdravu i punu vitamina.
Italijanima je poznat kao zlatna jabuka, Nemci ga zovu rajska jabuka, a za Francuze je jabuka ljubavi. Mi ga jednostavno zovemo paradajz. Bez obzira na godišnje doba, ova biljna kultura u njenim najrazličitijim oblicima česta je i uvek aktuelna namirnica na trpezi.
Izvor: espreso.co.rs
