Lorijana nikada nije ni pomislila da je usvojena, jer su joj italijanski otac i majka pružili preveliku ljubav, podršku i obrazovanje… Ipak, rođena je kao Zorica Dinkovski 28. avgusta 1970, a usvojena 1972, a da je Srpkinja ova Italijanka saznala je tek prošle godine.
Posle priče koju je objavljena u medijima, Lorijana je gostovala na mnogim italijanskim televizijama, gde je ponosno pričala o svojim srpskim korenima, a Rai Uno je izrazila interesovanje da se snimi film.
Lorijana Saso je oduvek navijala u košarci i odbojci za Jugoslaviju, a kasnije za Srbiju, i to njeno uzbuđenje ju je uvek zbunjivalo. A onda je pre tri godine shvatila da su je to geni vukli. Ona nije Italijanka, ona je Srpkinja!
Njen život promenio se nakon što joj jeotac preminuo 2019, a ona u stanu svojih roditelja pronašla u fioci crnu kutiju, koja je od nje skrivana 52 godine, a koja je čuvala veliku tajnu. U njoj je bio crveni SFRJ pasoš. Kad ga je otvorila, u Lorijanu je s fotografije, u džemperiću na pruge, gledala devojčica Lorijana od dve godine! U dokumentu je pisalo da je rođena u Banatskom Novom Selu, opština Pančevo. Lorijana je zbunjeno gledala malu Srpkinju Lorijanu! I tada je odlučila da pronađe svoju biološku majku.
Pomogao joj je otac njene prijateljice Tanje, Radoica Bata Vukić, koji nije dozvolio da ga tragovi zavaraju.
– To je malo mesto, odmah sam našao Leposavinu sestru, koja je znala o čemu je reč. Ispričala mi je da je Leposava iz porodice u kojoj je bilo sedmoro dece i da je Leposava Zoricu, odnosno sada Lorijanu, rodila sa 16 godina. Otišao sam kod Leposave, koja mi je ispričala da je Zoku rodila na Gospojinu 28. avgusta 1970. godine. Roditelji su bili besni i ona je pobegla kod neke rodbine u drugo mesto. Kada se Leposava vratila i potražila ćerku, samo su joj rekli da je dete dato na usvajanje. Pokušavala je kasnije s mužem da pronađe dete, ali nikada nije uspela. Kada sam se ja pojavio i rekao da je traži ćerka, Leposava nije mogla da veruje. Ona je, budući da više nije imala dece, pre 33 godine usvojila dečaka iz Bosne, koji je danas policajac – rekao je Radoica.
Ni Leposava iz Perleza nije mogla da prestane da plače kada smo je pozvali.
– Bila sam mlada, imala sam samo 16 godina. Zoricu nisam ni prijavila u Banatskom Novom Selu jer sam bila maloletna. Nisam mogla da je prijavim. To je moja majka uradila. Imala je šest meseci kada su mi je oteli i odneli. Bila sam majci i očuhu dobra dok sam radila, brala kukuruz, išla u polje. Njih dvoje su bili alkoholičari, toliko su mi istukli da sam bila sva modra, isterali su me napolje. Onda su uzeli Zoricu i dali je. Tražila sam je, ali nisam mogla da saznam gde je – kaže kroz suze Leposava prošle godine.
Loreana je veoma brzo, kako je našla majku, došla u Srbiju, gde su majka i ćerka posle 52 godine i zagrlile.
Lorijanin deda po italijanskom ocu je u Adis Abebi šezdesetih godina imao hotele i restorane, bio je veoma imućan, ali njegov sin i snaja nisu mogli da imaju dece. U to vreme u Adis Abebi je živeo i radio hirurg iz Srbije Slobodan Milošević, koji im je pomogao da usvoje dete.
Usvojitelji su malu Zoricu iz Srbije doveli u Italiju u džemperiću, koji su sačuvali uz crveni pasoš SFRJ. U tom džemperu su je uslikali za pasoš, a snimili su i trenutak kada su je doveli u Italiju. I tada je bila u istom džemperku.
Izvor: espreso.co.rs
