Stanija Dobrojević je u dirljivoj ispovesti ispričala kako su njenog oca Hrvati odveli tokom akcije “Bljesak” 1995. i da dve godine nakon toga nisu znali da li je živ. Kosti svog tate tražim već 28 godina, priča Stanija Dobrojević.
Stanija i njena porodica su maja 1995. doživeli tešku sudbinu, kada su proterani iz rodnog Voćina u Zapadnoj Slavoniji, a njenog oca Dragana su lišili života.
Posle skoro trideset godina rijaliti zvezda još nije našla posmrtne ostatke svog oca.
“Moj rođeni brat Sani i ja smo dali uzorak DNK kako bi uspeli da identifikuju našeg oca. Nadam se da ćemo uspeti da ga pronađemo i da ga sahranimo kako dolikuje. Bio je dobar i požrtvovan čovek. Zaslužuje da počiva u miru i dobije svoj grob, koji ću redovno obilaziti”, kaže Stanija i priseća se tog kobnog 1. maja 1995.
“Imala sam 10 godina kada se to dogodilo i dalje sve pamtim kao da je bilo juče. Sećam se tog jutra kad je počeo napad. Istrčala sam u dvorište da spasem svoje dve lutke. Tata je potrčao za mnom, uzeo ih umesto mene, predao mi ih, pomilovao me po kosi i rekao: “Moram da odem, ali vratiću se”. Nikad se nije vratio”, priseća se starleta.
Ubrzo je Stanija izbegla u Srbiju.
“Kada je otac otišao, mama je uzela torbicu sa dokumentima, mene i brata za ruku i s ljudima smo išli traktorima u koloni, pa smo onda svi ušli u autobus pun dece i žena. Nama su u tom momentu bacili “zolju” na kuću i zapalili automobil. Deset minuta nakon što smo prešli most, on je srušen. Malo je falilo da nas zadesi ista sudbina kao mog tatu”, kaže ona.
Dobrojevićeva dugo nije znala gde joj je otac.
“Dve pune godine nismo znali da li je mrtav ili živ, a onda su mami poslali fotografije mrtvog tela. Ubrzo nakon toga iz logora je pušten moj teča, koji je bio sa tatom u momentu kad je ubijen. Teča nam je ispričao da su ih zarobili 1. maja 1995. Samo su mog tatu ubili na licu mesta zbog čina koji je imao, dok su teču i ostale zatvorili i mučili dve godine”, završava ispovest Stanija.
Izvor: kurir.rs
