Slučaj Zorice S. (70) rodom iz Bijleljine, koja već više od pola života živi u Kanadi, dokazuje na šta su ljudi spremni u svojoj pohlepi.
Zorica se Kuriru požalila na svoju muku, odnosno žestoku borbu koju već mesecima vodi sa tetkom i kako kaže “samoživim popom”, a koji, tvrdi, pokušavaju nezakonito da uzurpiraju grobove njenih predaka (oca, majke, bake, strica…) u zavičaju. Taj marifetluk, kako živopisno objašnjava, navodno je pun korupcije, a u slučaj je umešana i policija.
“Više od pola svog života živim u lepoj, pravno urđenoj zemlji Kanadi, gradu Torontu, i kakva je trenutacna situacija, tamo ću verovatno ostati do kraja svog života”, počinje Zorica svoju ispovest i odmah prelazi na stvar:
“Samovoljno, bez ičije saglasnosti i odobrenja (što se po zakonu mora imati, u protivnom se čini grozno krivično delo) na grobove se okomila očeva polusestra, i uz svesrdnu pomoć lokalnog popa koji je zadužen za staranje oko groblja, spomenici su jednostavno udaljeni, tj. pokradeni”, tvrdi ona.
Objašnjava da ta grobnica pripada njenoj familiji skoro 100 godina i ponavlja:
“Ali je tatina polusestra naumila da to mimo zakona preuredi i pretvori u novu grobnicu svoje porodice, sve uz prećutnu saglasnost moćnog popa, častila ga je za to i to dobro”, tvrdi Zorica.
Ističe da je maja meseca prošle godine posetila večnu kuću najmilijih, kada je, kako se vidi po slikama koje nam je poslala, sa grobovima bilo sve u redu, ali da je u septembru navrat nanos neplanirano doletela iz Kanade i šokirala se zatečenom situacijom.
“Bilo je to veoma mučno, ali ući u trag ukradenim spomenicima nije bilo šanse. Tek kad sam sve prijavila policiji, i oni se uključili u celu priču i pripretili krivičnim prijavama, spomenici mojih najmilijih su se pojavili niotkuda. Naređeno im je da se sve mora vratiti u prvobitno stanje (zadnje sahranjeni u tu grobnicu su bili moji mili roditelji pre 22 godine) i time bi se sav taj mučni egzodus okončao”, piše Zorica i dodaje:
“Pop je obećao da će sve tako biti urađeno, obećao i obnanuo, tj. slagao. Spomenici jesu vraćeni, ali su postavljeni tako kao praćkom dete da ih je postavljalo. Deo jednog spomenika nedostaje, ukraden zauvek. Najgore od svega je što spomenik mojih milih roditelja strči preko parapeta nekih 30-ak centimetra i nadkriva grob drugog preminulog. Tako pre nije bilo”, svedoči ona.
Zorica dodaje da je podela grobnih mesta njen najveći očaj, bol i tuga, s kojim nikako ne može da se pomiri.
“Sve sam pokušavala da rešim sav taj užasni egzodus, ali ne ide. Pop mi je dao ultimatum: “Ili će biti samo onako kako sam ja naredio, ili nikako. Idi i traži pravdu negde drugde”. Dobio je dobru čast od moje tetke i sad je u procepu – koga poslušati?”, kaže ova čitateljka Kurira.
Ipak, veruje u pravdu i ubeđena je da je zakon na njenoj strani.
“I ja samo insistiram da se uradi onako kako zakon kaže i nalaže, ali tetkina čast je slatka, parice baš slatke i ne vraćaju… Onako usput, taj pop je u septemru vozio “škodu”, sad u junu kad sam došla vozi “audi”. Samo da mi neko objasni kako se za svega sedam meseci od skromnog auta dolazi do luksuznog “audija” – pita se Zorica i apeluje na nadležne za pomoć da grobna mesta sa spomenicima budu onakva kakva su oduvek bila i da je zaštite od “samovolje jednog mladog popa koji je umislio da je Bog”.
Dokle “samoživost tog mladog popa ide” Zorica dokazuje i time što joj pop navodno ne dozvoljava da uplati zakup grobnih mesta unapred, iako zakon to odobrava i do 10 godina, nego traži da to plaća mesec za mesecom.
“Ja zivim u Torontu, u zavičaju nemam nikog i kako ću ja svaki mesec da dolazim iz tolike daljine da bih zadovoljila popovu samoživost i iživljavanje. Pare za održavanje groblja za celih 10 godina mi je uzeo unapred, za zakup grobnih mesta ne dozvoljava. Ludilo mozga, šta drugo reći. Usput, tražio mi pare i lično njemu da dam”, tvrdi Zorica.
Izvor: kurir.rs
