Posledice jučerašnjeg nevremena vidljive su na skoro svakom koraku u gradovima koje je sinoć pogodila superćelijska oluja. U oluji je povređeno dosta ljudi, a načinjena je i ozbiljna šteta.
Automobili koje su smrskala stabla koja je iz korena isčupao jak vetar čest su prizor nakon sinoćnjeg haosa. Nisu retki ni srušeni krovovi kuća i zgrada, uništeni lokali i izbijeni prozori, a šteta na poljoprivrdnim gazdinstvima tek će biti vidljiva.
Telegraf Biznis istraživao je ko ima pravo na odštetu posle ove oluje, a odgovor koji smo dobili iz Udruženja osiguravača više je nego logičan.
“Onaj ko je platio polisu da bude zaštićen od posledica oluje, bez obzira na to da li pričamo o kući, imovini, poljoprivredi ili o životu, imaju pravo na odđtetu i šteta će im biti nadoknađena”, kaže Zoran Ćirić, predstavnik Udruženja osiguravača Srbije.
On ističe da se uslovi osiguranja preciziraju prilikom kupovine polise i da svako zna od čega je tačno osiguran.
“Kada kupujete polisu osiguranja imovine, vi birate od čega sve želite da budete osigurani. Preporuka je da se oni koji su pretrpeli štetu što pre jave svom osiguravajućem društvu, bilo da je ona na vozilima, na kući, na poljoprivrednim zasadima ili da su u pitanju povrede kod ljudi koji imaju životno osiguranje”, savetuje Ćirić.
Iako vlada mišljenje da su oni koji imaju kasko osiguranje automatski zaštićeni od svega, Ćirić objašnjava da to nije baš tako.
“Mnoge osiguravajuće kuće nude vam i za kasno osiguranje da birate šta želite da osigurate, a mnogi da bi smanjili cenu osiguranja izbace, na primer, šoferšajbnu, a ona tokom ovakvih neprilika prva strada”,objašnjava on.
Oni koji su uplatili puno kasko osiguranje, ne moraju da brinu, njihovi troškovi popravke vozila biće refundirani u potpunosti.
Za one koji nemaju polisu osiguranja, a automobil im je oštećen tokom oluje, ipak postoji šansa da im šteta bude nadoknađena. Naime, “Zelenilo Beograd” može da nadoknadi štetu ukoliko je “njihovo” drvo palo na automobil. “Zelenilo” je dužno da nadoknadi štetu samo u slučaju da je drvo palo na površini koja je u njihovoj nadležnosti.
Slična pravila koja važe za vozila, važe i za osiguranje života i za osiguranje imovine, a možda i najveću štetu tokom razorne oluje pretrpeli su poljoprivrednici koji tradicionalno nemaju zaključene polise osiguranja, pa su kao takvi najranjiviji, jer je u Srbiji je osigurano manje od 10 odsto obradivog zemljišta i manje od 5 odsto registrovanih gazdinstava.
Izvor: telegraf.rs
