Sveže povrće sa jednog poljoprivrednog domaćinstva iz Varvarina, svake nedelje stiže do 40 porodica u Beogradu, a da ni jedni ni drugi ne moraju da napuštaju svoje kuće. Umesto njih sve to rade drugi, a povezani su preko aplikacije “Farmit” koju su kreirali Lazar i Sava, studenti završne godine FON-a. Ovde se ne radi o klasičnoj kurirskoj dostavi, već o povezivanju građana iz urbanih sredina sa poljoprivrednicima, koji za njih gaje tačno one kulture, koje su preko aplikacije naručili.
Aplikacija “Farmit” – izum dvojice talentovanih studenata je “digitalna stvar”, ali je povrće pravo i sveže.
Preko njihove digitalne platforme, građani mogu “iznajmiti” baštu, odaberu koje povrće žele da zasade, a sve to, na pravoj zemlji, umesto njih uradiće poljoprivrednik koji takođe koristi platformu.
Ideja je zaživela u praksi, pa se za sada sa jednog domaćinstva iz Varvarina svežim povrćem snabdeva oko 40 porodica u Beogradu.
Svake subote, na kućnu adresu stiže im gajbica sa svim povrćem koje je za nedelju dana rodilo u njihovoj iznajmljenoj bašti.
“Korisnici na platformi imaju ukupno 17 kultura, a svako može da izabere osam za svoju baštu. Prijavljivanje je bilo do kraja aprila, a sada je povrće stiglo za berbu. Naš poljoprivrednik je sve zasadio po njihovoj želji. Povrće bere svake subote, slaže u gajbice i to istog dana stiže na adrese kupaca. Osim platforme preko koje smo ih povezali, mi obezbeđujemo svu logistiku i prevoz povrća, tako da građanima štedimo vreme da ne moraju da idu na pijace i u markete, a poljoprivrednicima obezbeđujemo siguran plasman”, objašnjava Lazar Jovanović kako radi aplikacija koju je razvio sa kolegom Savom Pavlovićem.
“Nama je krajnji clj, da svako iz urbane sredine ima svog lokalnog dobavljača. Kada se javi klijent koji želi da iznajmi baštu, naš poljoprivrednik sve zasadi. Građani u aplikaciji imaju grafikone i fotografije preko kojih mogu da prate svoju baštu i vide kada je koja kultura zasađena, kada je klijala i kada počinje da rađa. Oni čak mogu sa svojom decom da dođu i obiđu baštu, ali praktično nemaju nikakvu obavezu. Sve dok bašta rađa, na kućnu adresu im stižu plodovi”, objasnio je Lazar.
Student dodaje i da je prednost ovakvog načina kupovine povrća od velikog značaja za građane, jer “preskaču” ceo lanac dobavljača i posrednika i tačno znaju kako je i kod koga uzgajano povrće.
Izvor: nova.rs
