Ljudske sudbine i putevi su nepredvidivi mogu vrlo lako da vas odvedu do uspeha ali i skrenu sa tog pravca i dovedu do propasti. Takav put je prošla Svetlana Vukajlović, bivša direktorka RFZO, koja je slavu, stečenu tom funkcijom, u trenutku zamenila pritvorom i osudama. Danas na oko 10 hektara na Fruškoj Gori vodi ozbiljan biznis i gaji jabuke, borovnice i lavandu.
U posao su je odveli novi putokazi koje je videla u pritvorskoj ćeliji, u kojoj je bila osam meseci. Na to mesto je došla iz udobne direktorske fotelje, i to zbog sumnje da su ona i još tri saradnika nelegalnom nabavkom vakcina protiv „svinjskog gripa“, krajem 2009. godine, oštetili državni budžet za oko 1,25 miliona evra.
Od hapšenja i pokretanja postupka protiv Svetlane Vukajlović krajem 2011. godine, nakon pet godina, Više javno tužilaštvo u Beogradu utvrdilo je da krivičnog dela, onako kako je ono opisano u optužnici – nema.
Krivičnog dela nije bilo ali ni želje da se posle svega vrati u kolotečinu posla u kancelarijama i rada sa ljudima pa je njeno ime i prezime zaboravljeno u javnosti.
Razlog za to leži u činjenici što je svoj životni put izmestila iz javnog u privatni sektor. Sve je krenulo pre sedam godina kada je, zajedno sa porodicom, na pet hektara fruškogorske plodne zemlje, zasadila jabuke. U tome joj je tada pomogao prijatelj koji je bio direktor jedne kompanije, koja se bavi proizvodnjom i izvozom jabuka, čije znanje i novac su doveli do toga da sada na svojoj plantaži ubere godišnje oko 300 tona ovog voća.
Svetlana se nije zaustavila samo na jabukama već je počela da se bavi i drugim kulturama, poput borovnice.
“Moj put u ovo carstvo plodova je moj beg od stresa koji sam doživela nakon nepravednih optužbi da sam zloupotrebila svoj položaj i oštetila državni budžet. Očekivala sam oslobađajuću odluku tužilaštava, jer nije bilo nikakvog krivičnog dela u tome za šta smo bili optuženi, ali trebalo je mnogo vremena i živaca da se iz tog pakla izađe. U tome sam uspela uz pomoć porodice i to tako što sam svoju poslovnu karijeru vezala samo za sebe i svoje znanje. Doduše, o poljoprivredi nisam mnogo znala ali u tome 2018. godine mi je pomogao moj prijatelj koji je bio direktor jedne kompanije. Na mom imanju, na 7 hektara zasadili smo jabuke i danas imamo rod od 300 tona godišnje. Na plantaži gajimo i staru srpsku autohtonu sortu “šumatovku” koja se ne prska i od koje moja ćerka, koja vodi posao, pravi sok”, objašnava Vukajlović.
Bivša direktorka RFZo dodaje da su asortiman svojih proizvoda proširili i na borovnice, koje su ove godine dale i prvi rod.
“Posao sa borovnicama je nova investicija u koju smo ušli uz pomoć IPARD fondova, koji nam je pokrio 65 posto troškova. Zasad se prostire na dva hektara i očekujemo oko 13 tona roda ovog voća. Izuzetno sam srećna u ovim mojim čarobnim bojama voća, koje su mi zadovoljstvo ali i osnova za pristojnu zaradu. Te boje sam proširila i bojom lavande, koja je moje zadovoljstvo i ne uzgajam je zbog novca već zbog svoje sreće. Ulje koje dobijamo delimo prijateljima, koji često borave na našoj plantaži. U ovom našem uspehu pomažu nam i radnici iz okoline Leskovca, jer na ovom području ih nema, koji već nekoliko godina sezonski rade i koje smatramo delom naše porodice”, objašnjava Vukajlović.
Dok sve ovo priča, ne zaboravlja da kaže da je njoj država Srbija, koju je tužila zbog neosnovanog pritvaranja, pomogla subvencijama, da širi svoj posao.
“Krenula sam od nule i ne bih uspela ni ja kao ni mnogi poljoprivrednici bez te pomoći. Poljoprivreda je moj izbor. Po obrazovanju sam diplomirani pravnik sa pravosudnim ispitom i magistar ekonomije a po zanimanju poljoprivrednik i to mi sasvim lepo zvuči. To što sam podnela tužbu protiv države je zbog moje lične satisfakcije vezane za ono što sam doživela u jednom nepravednom slučaju”, zaključuje Vukajlović za “Blic Biznis”.
Izvor: blic.rs
