Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Petrovske poklade, koje padaju poslednjeg dana odnosno poslednje, trapave, nedelje pred početak petrovdanskog posta. Ove godine Petrovske poklade padaju u nedelju 11. juna. Sedmica pred početak posta naziva se pokladna, odnosno trapava nedelja i tokom nje se ne posti.
Kako kažu narodni običaji, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza na ovaj dan treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa, mlečnih proizvoda i svega od čega će se vernici u narednom periodu odricati.
Naši stari praktikovali su da na taj dan pozivaju i siromašne susede i prijatelje jer svi treba da se “omrse” i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Petrovdana.
Kao i kod ostalih poklada, na ovaj dan se priprema mrsna gozba, po nekim selima idu pokladni svatovi, dok se u drugim pale lile. Lile su buktinje od osušene brezine ili trešnjine kore.
Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: “Lila gori žito rodi“, ili “Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“. Domaćini kod kojih lilari dođu, daju im belog mrsa i još nešto od hrane. Veruje se da će ona kuća koja nagradi lilare, čitave godine biti napredna.
Devojke skupljaju slamu na gomilu i zapale na seoskoj utrini. Tu zatim dolaze lilari i ostala omladina, pa svi zajedno slave i vesele se igrajući i pevajući oko vatre, a muškarci se takmiče u preskakanju plamena. Gozba je takođe propratni deo slavlja, zbog hrane koju su lilari sakupili u selu. U istočnoj Srbiji postoji pravilo prema kome se na pokladni dan nikako ne valja češljati, jer može “sva kosa opasti s glave”.
Izvor: stil.kurir.rs
