Pevačica Maja Odžaklijevska svoje dane u penziji provodi daleko od Beograda, u prirodi okružena životinjama i njenim mezimcem, unukom Lukom, koji je njihova velika radost, a kome je dijagnostikovan autizam.
Razlog više da stan zameni kućom sa dvorištem bio je upravo Luka, autistični dečak koji je do prošle godine živeo sa bakom. Prvo što je uradila kada se preselila bilo je da Luki napravi ljuljašku.
Pevačica je sada otkrila kako je prepoznala da je njen unuk autističan.
– Prepoznala sam autizam kod njega kad je imao dve godine. Prvo se krio tamo gde je mračno, najčešće ispod stola ili ispod jorgana, a na dodir bi vrištao. Imao je histerične napade često. Zapravo, ja sam ih tako doživljavala, da bih kasnije shvatila da se u njegovoj glavi dešava nešto što bi ga nagnalo da izgleda kao da je besan. Imao bi napade do zacenjivanja, na kraju bi dete pomodrelo. To su strašne stvari, trebalo je izboriti se sa tim – priznala je iskreno Maja Odžaklijevska, pa nastavila:
– Pošto ćerka to više nije mogla da podnese, rešila sam da preuzmem brigu o Luki. Činilo mi se da i dalje imam ogromnu količinu ljubavi koju mogu da dam i, eto, daću je njemu, jer mu je preko potrebna. Posle nekog vremena počeo je da se smiruje. Skoro pet godina sam bila sa njim. Tek sam ga prošle godine “prosledila” mami, rekavši da više nemam fizičke snage – ispričala je ona.
Na pitanje, kakva je veza između bake i unuka, Maja je odgovorila:
– Savršena! Kad mu preko vibera kažem “gde je moj princ”, on razvuče osmeh, pa se raduje. Nažalost, neverbalan je, mnogo toga kaže sa dva osmeha i tri pogleda, da se slatko ispričamo. Osećamo se i preko muzike. Nas dvoje najviše volimo da zajedno slušamo Mocarta. To je prelepo. Imam jedan snimak koji često puštam, a na njemu se vidi kao on peva uz tu muziku. Mnogo je sladak.
– Ponekad poželim da imam čarobni štapić koji će mu pomoći da krene u svoj život. A onda pomislim, a šta je u suštini žviot, pun je negativnosti, agresije, mržnje. Možda je bolje za njega što živi u svom svetu bajki i iluzija, koju mu mi kao porodica pružamo. Zaštićen je od svega što druga druga deca preživljavaju, jer mi kao roditelji nismo uspeli da našoj deci obezbedimo životnu sigurnost. Možda je i bolje što je Luka negde daleko, a opet blizu onih koji ga najviše vole – iskrena je Maja.
Izvor: blic.rs
