U selu Vlajkovac kod Vršca priređena je prava banatska svadba, onako po starinski, protkana mešovitim običajima, kako je to nekad bilo!
Mladenci su Jelena Dacin i Stevan Aleksandar Nikolić, baš iz sela Vlajkovac.
Jelena je pravoslavne a Stevan rimokatoličke veroispovesti. Mladoženja je odrastao bez oca, a majka mu je preminula kada je bio dete. Ali i pored svih nedaća koje su ga snašle postao je častan i pošten čovek, pravi domaćin na svom imanju.
Oboje kažu da mnogo vole selo i da će tu živeti, raditi i stvarati porodicu. Dodaju da se bave stočarstvom i da uživaju u životu, ali neka vas to ne zavara – oboje završavaju fakultete! Ali i pored toga, rešili su da žive na selu.
Inače, mlada je gradsko dete, rođeno u Zrenjaninu, a potom se preselila u Novi Sad. Mladenci su pokazali kako izgleda kada se različiti običaji i emocije mešusobno isprepletu. To ih nije sprečilo da naprave svadbu poštujući običaje obe veroispovesti.
“Svi smo ovde toletantni i svi smo svoji. To ne igra neku veliku ulogu i ne pravi neku veliku razliku”, kaže mladoženja. Njih je spojila ljubav prema muzici i folkloru. Upoznali su se u KUD-u gde je Stevan svirao, a Jelena igrala. Kako i sam mladoženja kaže – “reč po reč, razgovor po razgovor i sve ostalo je istorija!”
Mladoženja je pripreme za venčanje počeo dan ranije. Kako se to radi u Banatu, tradicionalno se petkom stavlja kotlić pasulja i polako se dočekuju gosti. Na dan venčanja, mladoženja kao prepoznatljivi znak, stavlja neizostavni deo – šešir, dok ga tamburaši prate u stopu.
Među najzanimljivijim običajima na ovoj banatskoj svadbi bila je lažna mlada, kada se neka muška osoba prerušu u “mladu”, zbog koje su mnogi svatovi u trenutku zastali u čudu a onima koji nisu znali za taj narodni običaj nije bilo nimalo prijatno kad se popela na fijaker i “dala u beg”.
Što se tiče darova za devera, nekada se on darivao materijalima, haljinama, košuljama, ali poslednjih godina zamenilo ih je belo platno ili ukrašeni peškiri. Umesto skupocenih kola i limuzina, fijaker je tradicionalno prevozno sredstvo za mladence – u duhu Vojvodine.
Mladenci su zatim u mađarskoj crkvi koja je izgrađena 1996. godine obavila crkveno venčanje. Takođe, u Vlajkovcu, postoji i srpska i rumunska pravoslavna crkva.
Nakon crkve je usledilo slavlje u restoranu, gde se obavilo i građansko venčanje, a potom i prvi svadbeni ples, ali zaigrale su se igre iz Banata. Ni stari mađarski običaj nije izostao. Mlada je plesala sa svatovima koji isključivo plate da plešu sa njom. Mladoženjin zadatak je da plati najviše kako bi “ukrao” mladu. Zatim je usledila krađa mlade, koja se presvukla u crvenu haljinu i stavila kecelju kao simbol domaćinstva.
Izvor: mondo.rs
