Pre 17 godina Marija Vučković iz sinjskog zaseoka Vučkovići, uđe u garažu i prvi put u životu ispeče na vrelom ulju uštipke, tačno 88 komada. Zapakuje ih još tople, stavi na tacnu uz kuvane i pečene kukuruze, krene na sinjske ulice, i posle nekoliko sati vrati se kući s praznom korpom. Sine joj ideja i evo već sutra nje na ćošku kraj sinjske katedrale sa pokretnom pečenjarom. Svet se propeo na zadnje noge, “usprdecao se s nazadnim dobacivanjima, ismijavanjima, ruganjima”. Išli su dotle da joj ubrzo i nadimak Mara uštipak dali, piše Slobodna Dalmacija.
Promisli tada Marija “mamicu vam vašu, zapamtit ćete vi Maru uštipak i dan kada ste me tako u sprdnji nazvali”. Tako je i bilo. Danas se Sinj po tri znaka poznaje, Gospi, Alci i sinjskom uštipku Mare uštipak.
Mara je od uštipaka napravila brend, ispekla ih prva u uličnoj prodaji u celoj Hrvatskoj. I pokrenula lanac onih koji kopiraju njenu ideju. Ubrzo je postala preduzetnica, od njih sagradila i prvi sinjski penthaus u svojoj kući za odmor, uz njega i zatvoreni bazen s grejanom vodom za turizam od 365 dana. Dobila i titulu ambasadorke turizma.
“Kada sam s tih prvih 88 na pladnju iz garaže izašla, mater i pokojni ćaća su mi počeli vikat “stani, ne sramoti se, ne ajde vani, šta se glupiraš”. Ali ja sam tvrdoglavi živac, kad nešto naumim i znam da je to to, nema stajanja, gonim svoje. I evo mene sutradan na ćoši kraj katedrale, usrid Sinja”, priča Mara pred novinarima kao pred komšijama pa kaže:
“Donila sam sa sobom školsku klupu, plamenik šta nam služi kad bi doma klali prasad i onda topili mast, kaciolu od materinog vojničkog graha, sić od “jupola” ka kantu za mišanje smjese i roštijeru onu od ispod peke jer je bila najšira…
… Krenula ja peć, krenu odma i zlobni komentari. To je taj naš mentalitet, čim nešto radiš, a nisi kopira dugoga onda si na pladnju za ruganje. Počeli su mi govoriti, ‘a sramote peć uštipke, to nas je i potralo od kuće, pa kako možeš,…‘. I kako mi je ime Marija, dadu mi nadimak Mara, Mara uštipak. Ali neka, kako su mi ga dali, dobro su ga dali, sada me cila Dalmacija i šire po njemu poznaje. Fala im na tome”, kaže Marija, kasnije i prva pobednica na takmičenju u kvalitetu sinjskih uštipaka.
“Krenem ja od jednog štanda, s vremenom nastanu dva, pa dođu i kućice, tri zaposlenika i ja četvrta, posao je bujao kao kvasac. Godine rada i rada, dan, noć. Slobodne dane imam samo za Božić, Uskrs i Novu godinu. Sve ostalo ja sam na nogama kraj štanda i u mom malom prostoru iza, svaki dan isti, svaki dan radni. Kad se pripremam za sajam u Benkovcu spavam samo sat vremena. Lani sam posle Alke i Velike Gospe pukla ko cvrčak od posla, Bože dragi koliko sam ih tada napekla. I prvi put da sam tada otišla na godišnji odmor, pet dana u komadu”, priseća se vredna Marija.
Šta bi rekla onima što “na kavama i po zidićima” sede plačući da nema posla i da se teško živi:
“Jučerašnjeg kruva da mi Bog prosti, da ga umaču u vodu, ja im ne bi dala. Ko mene pita kako je meni dok radim od jutra do sutra. Jer ako ja ne otvorim svoj dućan i štand, neće biti ni centa zarade, ni dinara kod kuće. Meni je dan kratak. Ali mi je taj rad donio i moj penthouse, kuću za odmor i bazen. Sve je to od temelja uštipaka počelo i stvoreno”, kaže Mara.
Samohrana je majka dvojice sinova, koje je uz pomoć svojih roditelja na pravi put izvela, obojica joj pomažu u poslu. Ljudi je prepoznaju, traže da se s njom slikaju. Misle kako se iza nadimka Mara uštipka krije neka bakica, pa se iznenada kada je vide. Mare uštipak je dama, ali i poslovna žena. Nakon što je uvidela da u Sinju nedostaje turističkih kapaciteta, dedovinu je pretvorila u kuću za odmor. Na vrhu kuće u prvom sinjskom penthausu krije se vidikovac i đakuzi za goste. Sve je stvorila vrednim rukama od prodaje uštipaka.
Izvor: kurir.rs
