Na obroncima planine Povlen pre više od pedeset godina Jovanovići su zasadili prve maline, a u tom teškom i neizvesnom poslu opstali su do danas. Sinovi su pritekli u pomoć dedi i tati, a kada se mladost spojila sa iskustvom uspeh je zagarantovan.
Oko sedamdeset tona crvenog zlata ove sezone obraće sezonski radnici koji će od 25. juna biti angažovani na berbi maline u domaćinstvu Jovanovića u selu Varda kod Kosjerića.
Njihove dnevnice već se znaju, kao i očekivana cena ovogodišnjeg roda.
“Sve je poskupelo, od repromaterijala do radne snage tako da očekujem da cena maline bude 450 dinara, to bi jedino bilo ispravno za malinare. Mi već treću godinu imamo ugovorene sezonske radnike sa juga Srbije, njih 50, koji ove godine dolaze oko 25. juna i koji će biti na berbi maline. Njihova dnevnica je oko 4 do 4.500 dinara, imaju tri obroka, pauze, prenoćište, a radno vreme je od 6 do 6 ili od 7 do 7”, objasnio je Stojan Jovanović.
Bojan Jovanovic treća je generacija u proizvodnji maline i on je zadužen za ulazak modernih tehnologija u svet malinarstva. Zajedno sa bratom proširuje zasade, a roditelje savetuju da se postavi zaštitna mreža, sistem za navodnjavanje kap po kap. Ono što je stečeno trude se da unaprede.
“Ja sam inzenjer informacionih tehnologija, po struci, radim obuku ljudi u IT industriji, a inovacije i te kako mogu biti primenjene i u malinarstvu, ono što je primetno jeste da poljoprivrednik uvek ima najmanju zaradu, pre svega kada prodaju svež proizvod. Onda preprodavci pokupe kajmak za koji se seljak pomuči. Moja ideja je da od zasadjene maline koju imamo, da preradimo i prodamo kao sok. Malo ljudi je zainteresovano za flaširane sokove, a i ima ih dosta na tržištu. Moja ideja je da spakujuem malinu u kapsulu koja će na licu mesta u mašini kod kupca, pred njegovim očima preraditi malinu u hladno ceđeni sok”, otkriva Bojan.
Draško je najstariji u porodici i sa ponosom gleda svoje potomke koji su krenuli njegovim stopama. Prve maline je posadio davnih šezdesetih godina prošlog veka, kada je sadnice vilameta kupio u čačanskom Institutu za voćarstvo.
“Nisam želeo da uzimam tudji sadni materijal jer rizik je ogroman, jedna virusna i sve može da ode u propast. Svaku sledeću sadnicu sam iz svog zasada uzimao i danas imamo deset hektara pod malinom, a planiram da prosirim još. Sada pomažem mašinski, u osmoj sam deceniji”, kaže Draško.
Izvor: espreso.co.rs
