Podela imovine i svađe oko nasledstva od braće i sestara često napravi ljute neprijatelje. Serija Naslednici bavi se ovom tematikom, a autorka britanskog Independenta Šarlot Krips je uživala u seriji kao i mnogi od nas, sve dok njena porodica nije počela da joj liči na Rojeve. Tada se zapitala – zašto novac može da rasturi i najjače porodice.
Prenosimo njen tekst u delovima.
“Volela sam da gledam Naslednike – to je bila vrsta čistog bekstva. Porodica Roj je u centru, disfunkcionalna medijska dinastija vredna milijarde dolara i sastavljena od spletkara koji gaze jedan preko drugog da bi postali vođa čopora. Gledala sam sa sofe u dnevnoj sobi, kao da gledam u drugi svet. To svakako nije nešto sa čim sam mislila da bih ikada mogla da se povežem. Onda se sve promenilo. Moj svakodnevni život se pretvorio u super niskobudžetnu verziju epizode Naslednika – i sada mi je skoro previše da to gledam”, prenosi Zadovoljna.
Ja sam najmlađa od petoro polubraće i sestara i jedino dete iz braka mojih roditelja. Moja mama nas je napustila pre više od 20 godina i uvek sam se brinula o svom tati, koji se sada približava 91. godini.
Svi smo razgovarali o tome da ga preselimo iz njegove velike porodične kuće u stan u prizemlju iz praktičnih razloga, što bi podrazumevalo da prodamo njegovu kuću. Kada je moj tata rešio da ipak ne želi da se seli, krenulo je. Moja starija braća i sestre počeli su da se plaše da bih mogla da prodam tatinu kuću njemu ispred nosa ako postane mentalno nestabilan.
Kao rezultat toga, naš odnos je narušen. Isto kao u Naslednicima, samo što se odvija na različitim mestima. Osećala sam se povređeno i usamljeno, otuđeno od braće i sestara i mnogo me je sve to bolelo. U jednom trenutku poslednjih meseci završila sam hiperventilirajući u papirnu kesu u urgentnom centru dok sam čekala EKG. Nisam imala srčani udar, sve je prouzrokovao stres.
Nisam usamljen slučaj. Advokat mi je rekao da su svađe oko testamenta “tako normalne”, kao da su rutinske poput kuvanja čaja. Čak mi je i vikar u lokalnoj crkvenoj školi mog deteta namignuo – njegova porodica se ponašala užasno zbog testamenta. Pa šta je to što izvlači ono najgore u ljudima?
“Naravno, ponekad se radi o novcu”, kaže Alison Regan, partnerka u timu za sporove o imovini u advokatskoj kancelariji Russell-Cooke. “Ali većinu vremena radi se i o dubokom razočaranju ili povređenosti zbog toga što ste izostavljeni iz testamenta ili straha da će neko drugi preuzeti kontrolu nad novcem i oteti ga za sebe.”
Ona kaže da se ljudi uplaše i unervoze zbog novca i da je ključ u komunikaciji. Glavni sporovi se dešavaju ili pre ili posle smtri. Ali to nikada nije jednostavno.
“Engleski zakon dozvoljava nekim ljudima da podnesu zahtev bez obzira na to šta piše u testamentu. S pravom ili ne, ljudi ponekad očekuju nasleđe i zaslepljeni su kada su izostavljeni iz testamenta iz sasvim logičnih razloga”, kaže Regan.
Ona dodaje da se razbaštinjena deca mogu osećati ljuto, ali često zbog osećaja odbačenosti, koje ima tendenciju da eskalira tokom medijacije. Advokatica ohrabruje ljude da, ako mogu, obave te teške razgovore pre smrti osobe od koje nasleđuju.
Međutim, ponekad se čak i najfunkcionalniji odnosi mogu pokvariti nakon što neko umre.
“Kad je moj otac umro 2020. to je zaista izazvalo čudno ponašanje njegove devojke”, priseća se Henrijeta, spisateljica iz Londona.
“Ona je sebe ubedila da ja imam njegov testament i da ga krijem od nje. Kaže da se osećala kao da je pohlepna i grabljiva iako iskreno nije činila ništa loše. U stvari, tokom lokdaunz za vreme kovida nije čak mogla ni da se domogne očevog testamenta od kompanije koja ga je imala. Kada sam na kraju videla testament, ispostavilo se da sam ja jedina u njemu, što ju je samo dodatno razbesnelo. To je bio kraj naše veze. Nije me mogla podneti nakon toga. Nije bilo puno novca, ali nije bilo ni nikakve zavere kao što je ona zamišljala. Bila sam njegovo jedino dete i ostavio mi je ono malo što je imao. Šteta što nas je ovo razdvojilo. Za nju je sve bilo u znaku toga da li je priznata, a ne zbog novca. Volela bih da smo ostale bliske.
“Novac ne uništava porodice već pohlepa”, kaže Lejla, arhitektica koja živi u zapadnom Londonu. Kada je njen bogati otac umro u Libanu 2015. godine, ostavio je novac njenoj majci. Ali iza kulisa, njen stariji brat, koji je vodio posao sa porodičnom imovinom uz blagoslov njihove majke koja mu je „verovala“, krao je novac i stavljao imovinu na svoje ime. Kada je ostatak porodice otkrio šta se dešava, pokušao je da pošalje svoju majku u zatvor zbog krađe novca njihovog oca. Zatim se ostrvio na novac Lejlinog muža u Velikoj Britaniji, dok je imovina njene majke bila zamrznuta.
Lejla kaže da su ona i njena porodica iskusili pravu agoniju tokom šest godina, sve do 2021. Pošto su hiljade funti već potrošili na advokatske troškove odbrane, odlučili su da se nagode van suda.
“Sad imamo mrvice, ali nam je samo bilo potrebno da sve prestane. Moj brat je uništio moju majku. Nije mogla više da izdrži. Danas, umesto da uživa u životu sa svojim unucima, ona je uništena. To je rasturilo porodicu. To je bila čista pohlepa”, priča Lejla.
Kada su u pitanju porodice i novac, više me ništa ne iznenađuje, zaključuje ona u svojoj ispovesti.
Izvor: stil.kurir.rs
