“Učiteljica Dina nije Dina, ona je divna”, ovo svi uglas kažu đaci trećeg razreda Osnovne škole “Rade Končar” u Zemunu za svoju učiteljicu Dinu Vojnović, zbog koje je ovaj današnji praznik koji je posvećen svim ženama, majkama, učiteljicama, vaspitačicama, nastavnicama, bude potpuno drugačiji nego prethodnih godina.
Učiteljica Dina nije želela da joj njeni đaci kupuju parfem, brendiranu torbu, kožni novčanik ili pak vaučer od nekoliko hiljada dinara, što je postala praksa u svim školama, nego je sav novac koji je sakupljen za njen osmomartovski poklon, u dogovoru sa decom, uplatila za bolesnog dečaka Lazara Živanovića, koji je korisnik humanitarne fondacije “Budi human” i kome je preko potreban novac za lečenje u inostranstvu.
Ova skromna učiteljica dobre duše, uspela je da razneži sve roditelje ovom odlukom, a ni deca nisu skrivala osmeh i ponos na svojim licima, što je baš ona njihova učiteljica.
“Ne ja, samo deca da nam ostanu ovakva kakva jesu, jer su zaista sjajna. Iznenađena sam njihovom zrelošću i razmišljanjem, stvarno nisam ovo očekivala. Ovo nije samo moja ideja, već zajednički predlog. Deci sam sugerisala da ne želim nikakve poklone za 8. mart, jer to je nekako izgubilo smisao, sakupljaju se sume novca koje nisu nimalo prikladne. Ne želim da ružim, niti da neko pomisli da imam nešto protiv toga. Svi slavimo ovaj praznik i želim da ovaj dan bude svaki dan, a ne samo kad je 8. mart, pa smo zato svi zajedno odlučili da ove godine neće biti poklona”, rekla je učitlejica.
Ipak, đaci, a i njihovi roditelji želeli su da se na neki način ipak oduže učiteljici Dini za ljubav, pažnju i posvećenost koje neizmerno pruža svojim đacima, a ona je bila iskrena i rekla je da bi bila najsrećnija kada bi novac koji su planirali da izdvoje za njen poklon, usmere u prave ruke.
“Dogovorili smo se da novac za poklon bude uplaćen na račun nekog deteta iz humanitarne organizacije. Nažalost, mnogima je potrebna naša pomoć, a mi smo se odlučili da to bude Laza Živanović, petnaestogodišnji dečak kom je dijagnostikovan tumor na mozgu i potrebna su mu sredstva za lečenje u inostranstvu“.
Ona je veoma ponosna na činjenicu da sa roditeljima uopšte nije ni razgovarala o ovoj humanoj ideji, nego samo sa decom, koja su ovaj dobrodušni predlog preneli svojim roditeljima.
“Takođe smo došli na ideju da učestvujemo i u jednom humanitarnom bazaru na kom su se prodavale knjige, pa smo u sklopu cele škole, moje kolege i ja sakupili knjige, koje je jedna divna mama odnela na bazar, a ujedno je tamo i kupila neke knjige za našu školsku biblioteku. Deca su me danas baš dotakla kada su mi doneli priznanicu u iznosu od 11.500 dinara, koji je otišao u Lazarove ruke. Nije puno, ali će njemu sigurno značiti mnogo”.
Ona je rekla da je svesna koliko roditelji daju novca za osmomartovske poklone učiteljima i vaspitačima, pa joj je drago što je kod dece razvila osećaj za humanost i odgovornost.
“Mnogo smo ponosni na ovo, jer vidim da sam uradila pravi posao sa njima. Ovo su teme o kojima razgovaramo svakodnevno. Cela škola ima preko deset humanitarnih akcija u sklopu škole, na primer, prošle godine je moja koleginica Dragana za kraj godine dobila isti ovakav poklon – priznanicu na račun deteta kom je u tom trenutku bila potrebna pomoć. Svesna sam da roditelji na neki način žele da se oduže što smo mi sa njihovom decom po pet sati dnevno i mislim da je ovo pravi način. Suze su mi krenule, baš sam ganuta i mnogo sam im zahvalna na tome. Mislim da su i oni preponosni i na sebe i na svoje roditelje, koji su ih podržali u ovome. Važno je da oni shvate da njihovo malo nekome znači mnogo. Hvala svim kolegama koji se odazovu, sakupljamo sredstva i za Svratište, za decu iz Sirije, baš smo ponosni na sve što radimo“, kaže učiteljica.
Ovo odeljenje učiteljice Dine je inače i ekološka sekcija i oni su po mnogo čemu poznati u ovoj školi.
“Svakog petka čistimo školsko dvorište, i uopšte nam nije teško. Kad sve završimo, operemo ruke i to je to. Čak se i zabavljamo i lepo nam je kad svi zajedno dopinosimo zdravoj sredini”, rekla je učenica Maša.
“Naša učiteljica je predivna, mi je mnogo volimo, naravno da nas nekad grdi kada nismo dobri, ali tako i treba. Jer, da nas ne grdi, bili bismo svaki dan nevaljali”, kaže trećak Aleksa, koji otkriva i kakve novine je učiteljica Dina uvela u njihov razred.
“Imamo dane u toku nedelje kada nam je dozvoljeno da jedemo, npr. čips i neke druge grickalice, pa onda petkom jedemo voćke… Baš zanimljivo i svi smo to prihvatili oduševljeno. Mnogo se radujemo što je ona želela da njen poklon za 8. mart bude pomoć Lazaru i trebalo bi da se svi ugledaju na našu učiteljicu“, rekao je Aleksa.
Izvor: kurir.rs
