Ono što je za jednog roditelja veoma teško, jeste da u starosti bude zapostavljen od svoje dece, a u današnje vreme mnogo je takvih situacija. Onako kako vaspitate dete jedna je od najvažnijih karika, koja bi sprečila da u starosti dete ne mari za vas.
Mnogi se često pitaju zašto kada ostare, roditelji nisu potrebni deci, iako je Lav Tolstoj jednom rečinicom dao odgovor na ovo pitanje, mnogi još uvek nisu došli do pravog zaključka.
Poražavajuću ispovest jedne penzionerke, koja je majka dvoje dece dobrostojećeg finansijskog stanja, prenosimo vam u celosti…
“Imam odraslog sina i ćerku. Suprug i ja smo im pomagali u svemu, od učenja do kupovine kuće, kao i čuvanja njihove dece.
Danas živim sama, muž mi je preminuo pre nekoliko godina. Penzija mi je veoma mala, jedva pokrivam osnovne potrebe. Nekad kada kupujem lekove, moram da se odreknem hrane. Moja deca su svesna moje situacije, ali nijedan jedini put nisu hteli da mi pomognu.
Jednom sam im napomenula da bi mogli da plaćaju pola mesečnih računa, jer će stan njima ostati kada ih i ja napustim, ali se sin pravio da ne razume šta sam rekla, a ćerka je rekla da jedva plaća svoje troškove. Nijedno od njih ne ide prevozom na posao, imaju skupe automobile. Svake godine letuju na skupim mestima u skupim hotelima.
Moja ćerka svakog meseca kupuje novu odeću, i svoju ćerku obasipa novcem. Dete za džeparac dobija veći iznos nego što je moja penzija. Kod sina u kući novac kontroliše njegova žena. Čak i kad bi hteo da mi pomogne, ona mu ne bi dozvolila.
Jednom kada mi je komšinica ponosno rekla kako joj deca plaćaju letovanje svake godine, donose joj hranu i plaćaju račune, bila sam povređena i uvređena. I ja sam uradila za svoju decu sve isto što i ona. Nekad sam od nje pozajmljivala novac, ali više se ne usuđujem, plašim se da će me pitati zašto meni deca ne pomažu kao njoj. Svojim roditeljima sam pomagala koliko sam mogla, nikad im nisam otišla praznih ruku. Pomagala sam i fizički i finansijski, a da li ja to nisam uspela da odgajim svoju decu kako treba..
Nemam nikakvu ušteđevinu, jer smo muž i ja sve davali deci, ništa nismo sačuvali. Eto kako su mi vratili…”
Izvor: stil.kurir.rs
