Na današnjoj sednici, Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena (0,25 odsto), na nivo od 5,5 odsto. Budući da ova kamata direktno utiče na visinu kamata po kojima banke odobravaju kredite u dinarima, treba očekivati da će ove pozajmice uskoro ponovo da poskupe.
Iz Centralne banke poručuju da je za 0,25 posto povećana i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,5 odsto.
“Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su globalni troškovni pritisci i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje. Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije”, ističu iz NBS.
Podsećaju da današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno jedanaesto uzastopno povećanje (počev od aprila 2022), zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 450 baznih poena.
“Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnost”, objašnjavaju iz NBS.
Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike s obzirom na to da bi snažniji rast Кine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja s višedecenijskog maksimuma.
Osim toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu još uvek utiču na rast bazne inflacije i, zajedno sa tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, u mnogim zemljama usporavaju obaranje inflacije.
Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva. U nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja”, ocenjuju iz centralne banke.
Izvor: blic.rs
