Čuvena glumica Branka Veselinović rodila se davne 1918. godine u Novom Bečeju, a tokom svoje karijere glumila je u više od 100 predstava u pozorištu, i više od 50 televizijskih serija i filmova.
Bila je dobitnica mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarni rad. Ona je ujedno i bila najstarija glumica na svetu.
Branka Veselinović je studirala Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu od 1936. godine. U Novom Sadu je igrala do 1940. godine kada je prešla u Beograd. Pokazivala je talenat za humor i satiru.
Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu „Kralj Betajnove“. U Beogradu je igrala u Umetničkom (1940–1942), Narodnom (1944–1947) i Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1947–1978).[2] Igrala je na scenama svih beogradskih pozorišta, a u Americi je na engleskom jeziku igrala glavnu ulogu u predstavi “Majka hrabrost i njena deca”. U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrala je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964. godine.
– Danas je za mene divan dan, puna mi je kuća dragih ljudi. Sa mnom je mojih sedam prijatelja, jedemo kolače i pijemo kafu, vino ne pijemo, tu je sok – rekla je Branka kada je napunila 104. godina.
Kako je rekla, još uvek je bila dobrog zdravlja i uživala u životu, a ovaj dan je bio poseban za nju, jer ga je provodila s dragim ljudima.
– Uzbuđena sam što su moji dragi ljudi tu, nikad me ne zaborave na ovaj dan. Inače sam zdrava, puna sam dobre volje. Dani mi prolaze tako što malo crtam, a malo uživam u dvorištu.
Bila je udata za glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića (1915-2012). Venčali su se 30. septembra 1948. godine.
– Samo treba imati dobru volju i humani odnos prema životu. Ako kažem humani odnos prema životu, onda mislim i prema ljudima. Ja sam u mojoj profesiji mogla da iskoristim tu volju, tu želju, tu radost da pomažem igrajući i zabavljajući ljude. Ne prihvatam da je starost da prestaneš da živiš, a ja zahvaljujuci profesiji i humanom odnosu prema životu, mogu da živim dugo. Pitanje je gde se živi, u kakvoj porodici i da li vas je život vodio ka dobroti i humanizmu. Tako ljudi postaju ono sto jesu. Teško je savetovati, znate… Treba imati sreću, boriti se u srećnom braku, treba voleti svoju decu i učiti ih od ranog detinjstva humanom odnosu. Jer, ako mislite samo kako ćete da budete veliki i da zaradite pare, to već nije dobra staza – rekla je svojevremeno Branka u intervjuu.
Bila je bliska prijateljica sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori, Čkaljom i Mijom Aleksićem. Kada je 1964. godine nagrađena Sterijinom nagradom u žiriju je, između ostalih, bio i Meša Selimović.
Zahvaljujući njoj i Mlađi dodeljuje se Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ počev od 2012. godine. Dobitnici ovih priznanja bili su Vojin Ćetković, Nataša Tapušković, Nebojša Glogovac, Jelisaveta Sablić, Aleksandra Janković i Nenad Jezdić.
Izvor: telegraf.rs
