“Poštovana ministarka, čuvajte mlade lekare kao malo vode na dlanu, trebaće vam! Olako su ih oni prethodni pustili da odu. Mi koji smo daleko, ne patimo za svojom državom, ali plačemo za zemljom, koju volimo i nedostaju nam svakoga dana roditelji, porodica, prijatelji, to se nikada neće promenti. Nažalost, otišli smo jer nam Srbija nije dala drugog izbora, priča za “Novu” doktor Nikola Ljubisavljević (34) iz Jagodine, koji sa suprugom, takođe doktorkom Spasenkom (35), i svoje dvoje dece, živi i radi u malom gradu u Nemačkoj, blizu Minhena.
Bilo je dovoljno samo mesec dana stažiranja, po završetku Medicinskog fakulteta, da Nikola odluči da ode iz Srbije.
„Kada sam završio medicinu, proveo sam mesec dana na Klinici za pulmologiju, gde mi se vrlo brzo prevrnuo želudac od muke. Ponašanje starijih kolega prema nama mladima bilo je presudno da odem. Nije me zanimalo kolika će mi biti plata, već od same pomisli da radim sa takvim ljudima, nije mi bilo dobro. Kao lekari početnici bili smo na udaru svima, podsmevali su nam se i starije kolege i medicinske sestre, svi redom. To je možda u Srbiji praksa, ali na takvo nepoštovanje nisam želeo da pristanem“, ispričao je dr Ljubisavljević.
Nikola potiče iz porodice lekara.
„Moj primarni cilj bio je da posle fakulteta radim u Srbiji. Kada sam 2013. diplomirao, a 2014. položio državni ispit, moja slika o srpskom zdravstvu nažalost potpuno se promenila tokom obavezne prakse. Brzo sam shvatio ‚koliko je sati‘ u našoj zemlji kada je zdravstveni sistem u pitanju. Imao sam takođe primer, moje sestre koja je dve i po godine volontirala bez ikakve nadoknade, a i za to volontiranje bila joj je potrebna veza. Starije doktore morala je da poslužuje kafama i da im ljušti pomorandže. Ponižavanju nije bilo kraja“, priča naš mladi doktor.
On ističe kako mu nikada ne bi bio problem da radi u Srbiji, u provinciji, jer je u malom gradu odrastao, ali za takav rad potrebni su uslovi.
„Rođen sam u malom mestu, a i sada radim u provinciji takoreći. Međutim, kada ministarka Grujičić govori o odlasku lekara u unutrašnjost Srbije, treba da zna, da u Nemačkoj, u klinikama u provinciji, kao u ovoj našoj, radimo kompletno svu dijagnostiku, isto kao što rade kolege u Beogradu. Naši pacijenti nemaju potrebu da odlaze u veće gradove u bolnice kako bi dobili kvalitetnu negu, što u Srbiji nije slučaj. Kada bi u našoj zemlji, u unutrašnjosti postojale ovakve klinike, siguran sam da bi mladi lekari hrlili da se tamo zaposle i da ne bi imali problem ako im nedostaju mama i tata“, uz osmeh poručuje Nikola.
Izvor: nova.rs
