Na jednoj društvenoj mreži povela se diskusija oko toga da li su ljudi koji su npustili Srbiju, zažalili zbog toga.
Bilo je svakakvih odgovora, a su ipak najviše pažnje privukli oni koji su rekli da i pored velike zarade koje imaju u inostranstvu, rešili da se ipak vrate u Srbiju.
“Da li nekad zažalite zbog toga što ste otišli iz Srbije? Ili možda ne”, glasi pitanje oko kojeg se prićalo.
“Ne znam šta da kažem, ipak sve zavisi kako se snađes. Ja za Srbijom žalim svaki dan, jer kakvo god blato da je moje, ipak je moje. U Francuskoj sam četiri godine i evo u maju idem kući i mnogo sam srećan zbog toga, razlog-imam svoj stančić u Beogradu, a radim ovde za recimo platu od 2.000 evra, razbijam se od posla, a moji prijatelji rade po Beogradu opušteno i zarade isto toliko, a kući su ipak sa porodicom… Ne kažem da je bolji život tamo, ali sve ovo je precenjeno. Ima IT stručnjaka koji zarađuju sigurno dobro, ili ljudi koji rade nešto drugo, ali na gradilištu u zapadnoj Evropi nikad nije lako”, napisao je jedan korisnik.
Tada su ga svi pitali koje to poslove njegovi prijatelji rade, pa zarađuju toliko, a on im je detaljno objasnio kako “ne moraju da rade kao robovi u tuđim zemljama.”
“Ne ostavljam celu platu sebi. Kad odbijem troškove stana, prevoza, hrane, cigara itd… dođem na neku laganiju cifru od 1.400 evra čisto, eventualno i 1.300.. Jedan moj prijatelj je otvorio prodavnicu elektro opreme, sad otvara i drugu, i to u istoj ulici. Drugi drugar radi mašinsko gletovanje, tražio mi je nekog pomoćnika kog bi platio od 30 evra pa naviše. Treći drugar vozi veliki kamion, za selidbe, i isto ima veoma dobru platu. Eto, svi zarađuju više od 1.000 evra, a kući su i ne moraju da rade kao robovi u tuđim zemljama, to je bila poenta priče”, rekao je on.
Jedan Srbin koji živi u Danskoj, želeo je da ispriča svoje iskustvo.
“I više nego što možeš da zamisliš. Potpuno sam sredio život od kako sam otišao u Dansku, ali nema tih para koje mogu da mi izbace Srbiju iz glave. Odrekao sam se svega zbog rada u inostranstvu, sve ljude koje poznajem od malih nogu i braću koja su mi sve. Pare ne kupuju sreću. Žalim što se još uvek nisam vratio”, rekao je on.
Jedan mladić je zatim otkrio šta je to što mu nedostaje najviše.
“Kako kad… Zimi žalim, leti mi je dobro. Fale mi roditelji i tekući jogurt. Fali mi sunce u martu. Ne fale mi novci za ono najosnovnije, i malo preko. Ne fale mi putovanja. Proputovao sam celu Evropu, video Ameriku, i putovao kruzerom kao gost, a ne kao radnik. Fali mi plazma šejk u kafiću, pasulj prebranac i kiseli kupus. Ne fali mi zatucanost i mržnja. Volim i ljude drugih rasa, ne plaše me i mnogima se divim. Ne fali mi posao, radim i volim svoj posao i zarađujem normalno”, rekao je on.
U komentarima se onda javio mladić koji živi u Madridu i kako kaže, nije zažalio zbog odlaska iz Srbije.
“Nisam zažalio. Živim u Madridu, mislio sam da će mi nedostajati moji, međutim, kad su me oni posetili prvi put, usladilo im se, a AirSerbia sada ima letove do Madrida za 60 evra, pa ne prođe mesec da oni ne dođu. Madrid je prelep, a i Španci su normalniji od nas. Pozitivn su, nasmejani, a i vreme je predobro”, napisao je on, pa otkrio čime se bavi:
“Ja sam frilenser, digitalni marketing. Zarađujem između 6 i 8.000 evra mesečno. U Londonu sam završio psihologiju, tako da mi struka i nije vezana sa poslom. Programerske plate su prilično dobre, kao i svuda, uvek su iznad standarda zemlje.”
Jedan od korisnika naveo je da su mržnja, vređanje, sujeta,jedini razlozi zbog kojih mu nije žao što je ostao.
“Uđem samo na komentare na društvenim mrežama u vezi bilo čega i vidim tu količinu vređanja, mržnje, omalovažavanja i sujete, i onda se setim da su to moje komšije, moja okolina i kolege, da sam ostao u Srbiji, i tada mi ne bude žao što sam otišao”, objavio je on.
Pisali su i oni koji nisu otišli iz Srbije, pa naveli razloge takve odluke.
“Nisam otišao iz Srbije, ok mi je ovde. Imama dovoljnu platu za pristojan život i ne zanima me da vijam veću, prešao sam u selo, dišem čist i zdrav vazduh, televizor i novine ne pratim, imam neki svoj svet i to je to. Putovao sam mnogo u zadnjih 10 godina i shvatio da mi je ovde zapravo lepo, a da to inostranstvo i nije toliko sjajno ko sto neki misle. I dalje podržavam svakog ko želi da ode, ne znaš gde će ti biti lepo, dok ne vidiš opcije.”
“Meni je mnogo drago što sam ostala u Srbiji, bila sam van nje, vratila se i najbolja odluka je bila da ostanem ovde. Život mi je stvarno fantastičan, živim u svojoj zemlji, pričam svoj jezik, imam svoju veru i svoje pismo. To je neprocenjivo”, otkrila je jedna devojka.
Veoma je bitno kojim se poslom bavite kada odete iz Srbije, te je bilo reči i o tome.
“Trebalo mi je par godina dok sam pohvatao sve ljude, njihov mentalitet, običaje… I od tada, evo već 11 godina, nema dana da ne pomislim na Srbiju i povratak natrag. Deca krenula već na fakultete i škole i to me još drži ovde, a godine stigle, ali čim ih sve ispratim na pravi put, eto mene dole. Ništa oni nisu bolji ni gori od nas, baš naprotiv. Da su iskusili ono što smo mi, sistematsko idiotizovanje, neokolonijalizam i demonizovanje, pitanje je da li bi i postojali. Takvi smo kakvi smo i kada se sve uzme u obzir, odlični smo”, napisao je korisnik Redita.
Izvor: kurir.rs
