Aleksinačko selo Mali Drenovac poslednjih nekoliko godina dom je jedinog srpskog Amiša Kristofera Petrovića (41) i njegove supruge Jovane (30), profesorke muzike. Upoznali su se u Baptističkoj crkvi u Vrnjačkoj Banji, venčali i započeli zajednički život u pomenutom selu u kojem su kupili četiri domaćinstava sa oko 25 hektara zemljišta.
Živeli su u prvom domaćinstvu koje su kupili, ali je njihov dom u međuvremenu postao bogatiji za sina Teofila, koji ima skoro četiri godine i ćerku Sofiju koja ima skoro dve godine. Kada je pre 110 godina Denča Petrović napustio Srbiju i otišao u Ameriku trbuhom za kruhom, ni slutio nije da će se vek kasnije u njegovu domovinu, u koju se Denča više nikada nije vratio, doseliti njegov praunuk Kristofer.
Ništa nije teško, kad čovek zna – šta i zašto to želi. Oni nisu imali dilemu. Želeli su život na selu, u skladu sa verom i prirodom. Interesantno je da ne potiču iz porodice Amiša, već su se sami odlučili na takav život. Kristofer je godinama u Americi živeo u amiškoj zajednici. Za razliku od većine amiša koji ne koriste mnoga tehnička dostignuća, smatrajući da ih ona udaljuju od drugih ljudi i čine individualistima, Kristofer Petrović koristi traktor, solarnu energiju kao i mobilni telefon. Sve ono što čini amiški način života Kristofer upražnjava u Srbiji.
Porodica je amišima iznad i ispred svega. Oni ne piju, ne puše i ne psuju. Principi koji čine njihov život su jednostavnost i odsustvo sujete. Oni ne prihvataju modne trendove, kao ni pravila života koje nameću vlasti i novo doba. Oni kupuju samo ono što im je zaista neophodno i što može dugo da potraje.
“Imamo 40 ovaca, tri koze i čuvamo tri konja, obrađujemo 5-8 hektara, a imamo ukupno 27 hektara, koje sam kupio, posadio sam kukuruz, na dva hektara crvenu detelinu, stočni grašak, i jednu staru sortu pšenice. To je sve za potrebe ishrane stoke”, rekao je Kristofer.
“Imamo slobodu da živimo na selu, ne sviđa mi se srpski mentalitet, dolaze ljudi i odmah komentarišu kućni plac, decu, ogradu”, kazao je Kristofer.
Amiši ne voze automobile, već svuda idu biciklom, zemlju obrađuju ručno, plugom i konjima, ne koriste struju, televiziju ne gledaju i ne koriste internet.
Naopkon što je Kristofer došao u Srbiju, upoznao je Jovanu, koja nije znala ništa o takvom načinu života.
“Mislim da je to svima bilo usađeno od malih nogu. Oduvek sam želela da živim na selu, u porodici sa puno dece, da imam i svoje konje. Venčali smo se pre pet godina, ali sam par meseci pre toga dublje razmišljla o svemu tome. Nekako nisam mogla da živim dva života. Trebalo je da se odlučim ili za život na selu ili život u centru Vrnjačke Banje. Pitala sam se da li ću nekada želeti da se vratim. Jednostavno sam presekla”, rekla je Jovana Petrović.
Na imanju imaju solarne panele, a koriste i dron za nadgledanje ovaca. Porodica je veliki prioritet, te jednom godišnje okupljaju familiju na molitvi, vode veoma jednostavan život i brinu o onom unutrašnjem u čoveku. Veoma su štedljivi i ne vole dugove, imaju autentičan stil odevanja, žene ne nose pantalone, ne šminkaju se i ne nose nakit nikada.
Kristofer zaključuje i zašto sve manje ima mladih ljudi na selu:
“Ovde sam vide omnogo poljoprivrednika, otac ima 50 godina, a njeogv sin ima 25 godina, ali otac neće da da slobodu, nego hoće on da vodi imanje, i onda sin, nemajući izbora, ode da živi u grad. To je velika greška i zato sve manje mladih ljudi ima na selima”, zaključio je on.
Video snimak pogledajte OVDE.
Izvor: mondo.rs
