Informaciju o novom nalazištu zlata “Čoka Rakita” u okolini Žagubice zvanično je objavilo Ministarstvo energetike i rudarstva u petak, navodeći da se, po preliminarnim rezultatima, radi o bogatom rudnom blagu iz čijeg bi se čistog koncentrata moglo iskoristiti više od 93 posto ovog plemenitog metala.
Da je to tako za “Blic” potvrđuje i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Rade Jelenković.
“Mineralne sirovine su bile i ostale okosnica privrednog razvoja Srbije, zahvaljujući kojima su razvijeni značajni industrijski kapaciteti a doprinos ovog kompleksa energetskoj stabilnosti zemlje, učešću u bruto društvenom proizvodu i spoljnotrgovinskom bilansu je ogroman. Procenjuje se da je u Srbiji u drugoj polovini XX veka godišnje eksploatisano oko 100 miliona tona različitih mineralnih sirovina. Direktna godišnja vrednost proizvodnje bila je veća od dve milijarde dolara, a sa višim nivoima prerade i dvostruko veća. Danas je u rudarskom sektoru zaposleno oko 25.000 radnika”, objašnjava Jelenković.
On dodaje i da naša zemlja raspolaže sa značajnim rudnim bogatstvom ali da nisu sva u eksploataciji.
“U Srbiji je evidentirano više od 70 vrsta mineralnih sirovina: 24 metalične, 46 nemetaličnih, kao i više ležišta uglja, nafte, gasa i uljnih šejlova. Detaljno je geološki istraženo oko 200 ležišta metaličnih mineralnih sirovina od kojih je u eksploataciji manje od 20 i 16 nemetaličnih mineralnih sirovina na više od 180 lokacija. Fosilna goriva se nalaze u 46 ugljonosnih basena, 90 naftnih i gasnih polja i 4 basena uljnih šejlova”, objašnjava srpski geolog.
U vremenu velikih ekonomskih i energetskih kriza, kakvo je i današnje, rudno bogatstvo jedne zemlje je dobra osnova da se izađe iz krize.
“Ugalj je značajan energetski resurs Srbije jer u Kolubarskom, Kostolačkom i Kovinskom basenu nalazi se oko 6 milijardi tona uglja, a na teritoriji KiM više od 7 milijardi tona. Ležišta bakra i zlata su izuzetno vredna čije su rudne rezerve dovoljne za višedecenijsku proizvodnju. Što se tiče rezervi olova, cinka i srebra, one se nalaze na Kosovu i Metohiji dok su utvrđene rezerve van nje relativno male”, navodi profesor Jelenković.
Kako on ocenjuje, za privredni i ekonomski razvoj Srbije je najisplativija eksploatacija mineralnih sirovina čije su rudne rezerve velike, kvalitet sirovine visok, na kojima su razvijeni proizvodni kapaciteti ili se mogu izgraditi u kraćim vremenskim periodima. Osim toga bitne su i sirovine za kojima postoji velika tražnja u svetu.
Neke procene bivše ministarke rudarstva Zorane Mihajlović pokazuju da je u utrobi zemlje neiskorišćeno rudno bogatstvo vredno više od 500 milijardi evra. Stručnjaci pak ne žele na taj način da licitiraju i obazrivi su kod takvih procena bez prethodno završenih geoloških istraživanja i ekonomskih analiza, ali potvrđuju da ne oskudevamo u rudnom bogatstvu.
Izvor: blic.rs
