Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi 19. januara, a prema predanju, ko u ponoć pogleda u nebo i zamisli želju, te uhvati momenat kada se nebo otvara, želja će mu biti uslišena.
Vernici se na Bogojavljenje pozdravljaju rečima “Bog se javi” ili “Hristos se javi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”.
Bogojavljenju prethodi Krstovdan, prvi dan posta posle božićnih praznika, a odmah za njim, 20. januara, slavi se i Sveti Jovan Krstitelj. Bogojavljenje se obeležava 19. januara i spada u tzv. nepokretne praznike, odnosno praznike čiji se datum ne menja. Tog dana se, prema Bibliji, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti duh u vidu goluba spustio Isusu na rame i začuo se glas Boga Oca s neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.
Upravo ovaj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama i slavi kao Bogojavljenje.
Godinama unazad, širom Srbije organizuju se tradicionalna plivanja za Časni krst. Pliva se 33 metra, što simbolizuje broj godina koliko je Hristos živeo. Veruje se da bi na ovaj dan bilo dobro okupati se u reci zbog boljeg zdravlja.
Otuda je ostao običaj da se za Bogojavljenje u reku baca Časni krst. Mladi se tada tačmiče ko će do njega stići prvi, jer to simbolizuje sreću tokom cele godine. Po verovanju, krst bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljanske vodice.
Mladići, ali sve češće i devojke tog dana skaču u reku i takmiče se ko će prvi stići do Časnog krsta, nakon što prepliva 33 metra (broj Isusovih godina). Navodi se i da postoje određeni uslovi za takmičanje, a to je pre svega da su postili tokom Božićnog posta i da plivanju zapravo pristupaju u pravoslavnom duhu, a ne takmičarski.
U pravoslavnim hramovima se posle liturgije osveštava i bogojavljenska vodica, u koju se stavlja bosiljak i koju narod nosi kući. Veruje se da ima duhovna i lekovita svojstva, da se nikada ne kvari, ali i da štiti od nečistih sila. Takođe se veruje i da ukućani treba da popiju malo te vodice kako bi se izbegle svađe u porodici.
Jedan od običaja koji se ponegde zadržao i danas odnosi se na neudate devojke. Naime, one noć pred Bogojavljenje stavljaju ogledalce pod jastuk, jer se veruje da će sanjati muškarca za kog će se udati.
Verovalo se i da Bogojavljenje određuje kakva će nam biti cela godina. Ako bude jak mraz ili pada sneg, prema verovanju, godina će biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna. Ukoliko 19. januara bude kišovit dan, veruje se da će tokom cele godine biti dosta padavina i poplava.
Izvor: ona.telegraf.rs
