Napustio je državni posao, pa pozajmio novac da bi započeo sopstveni biznis: Nazivaju ga kraljem, oduševio je čak i Putina

|

Kožarstvo u Srbiji zbog skupe proizvodnje i ograničenih resursa postaje sve manje zastupljeno, a porodica Marjanović iz Požege već duže od tri decenije prkosi statistikama.

Ljubomir je zanat počeo u maloj zanatskoj radnji, najpre je popravljao kaiševe, a onda je rešio i da ih sam pravi. Veoma brzo je shvatio da kvalitetom može postići uspeh i zato je ulagao mnogo pažnje, vremena i truda, ali i koristio najkvalitenije kože.

– Znao sam još na početku, ili ćemo praviti prave kožne kaiševe ili ih nećemo ni praviti. Napustio sam državni posao i krenuo u nepoznato. Pozajmio sam prvi novac kako bih razvio posao. Jedino sam znao da ne želim da budem običan majstor, već da pravim nešto što niko drugi nema. U tome smo moja porodica i ja uspeli”, ispričao je Ljubomir za RINU.

Marjanovići su dokaz da bez rizika nema ni uspeha i da ako nešto želite da radite, morate da date sve od sebe i da se ne štedite. Nakon što su se njegovi kožni kaiševi prodavali u velikim količinama, njihov asortiman se proširilo na celokupnu kožnu galanteriju. Kvalitet je ponovo bio imperativ. Njihova firma broji 40 radnika i preko 340 različitih artikala, a cela porodica je uključena u posao.

– Moja žena je non stop u proizvodnji, kontroliše tokom pakovanja da se slučajno ne podvuče neki feler. Deca su isto tako uključena u posao, što me veoma raduje. Nama je satisfakcija kada zapošljavamo ljude i pre svega uspevamo da zadržimo decu da ostanu u našoj maloj sredini što i za sada uspevamo”, rekao je ovaj biznismen.

Njegovi kožni proizvodi obišli su ceo svet i čak činili poklon naše vlade poznatim domaćim i stranim ličnostima. Neki od njih stigli su čak i na police ruskog predsednika Vladimira Putina.

– Kada je Putin došao prvi put, patrijarh mu je poklonio Orden Svetog Save prvog reda, a to je uradila naša firma, a takođe je dobio i Bibliju ukoričenu našom kožom. Za naredni Putinov dolazak, kontaktirali su nas da za šest flaša rakije napravimo sanduk kao kofer i to smo takođe uradili. Vidi se razlika u kvalitetu, kod Kineza možete naći jeftinije ili od onih što nas kopiraju, ali to svakako nije to”, rekao je Ljubomir.

Ove vredne ljude obišao je i ministar trgovine u Vladi Srbije, Tomislav Momirović, koji je i sam iz porodice koja se bavi kožarstvom.

– Hvala im što su stvorili jednu ozbiljnu porodičnu firmu. Veliki su izazovi pred njima, jer je tržište surovo. Ja sam porastao u jednom ovakvom pogonu, svi znaju da sam čovek iz privatnog sektora i znam kako je kada osetiš miris kože i lepka, to vam nekako uđe pod kožu i teško je napustiti ovakav jedan biznis, koji ima dobru perspektivu u gradu koji se razvija neverovatnom brzinom.

– Mi kao Vlada Republike Srbije stajaćemo uvek iza ovakvih domaćih brendova, rekao je ministar i još dodao da je jedan od prioriteta kojima će težiti, da se stvorite još bolji uslovi da kompanije kao što je ova, mogu da se još više razvijaju, stvarajući društevni proizvod i brend Srbije.

Izvor: kurir.rs