Vojin Ćetković godinama važi za jednog od najpopularnijih glumaca kod nas, koji ima veoma uspešnu karijeru, a jednom prilikom prisetio se svog početka.
On se jednom prilikom prisetio svoje prve profesionalne uloge u pozorištu, kada je upoznao legendarnu glumicu Radmilu Savićević, koja je pozvala Vojina u svoj stan, nahranila ga gibanicom i dala mu je novac da preživi teška vremena.
Radmila Savićević, srpska i jugoslovenska pozorišna, filmska i televizijska glumica, rođena je 8. februara 1926. godine u Kruševcu.Bila je veoma popularna u narodu i smatrana je jednim od simbola jugoslovenskog glumišta i srpskog naroda.
– Odrasla sam pored crkve Lazarice u Kruševcu, kao i moje dete. Igrale smo se u porti. Moj otac je imao običaj da se tamo zapriča sa prijateljima, pa čak i da prenoći na klupi. Imao je avanturistički duh, osnovao je Udruženje književnika u Kruševcu – ispričala je jednom prilikom glumica.
Vojin Ćetković se godinama amaterski bavio glumom u Kruševcu. Njegov talenat je uočio njegov brat Milovan, koji je inače pozorišni reditelj.
– Nikada ne bih bio glumac da nije bilo mog brata koji je tada živeo i radio u Kruševcu. Bio sam amater punih deset godina, i to su moji najlepši dani provedenih u pozorištu “Teatru Za“. Kada čovek postane profesionalac sve to bude mnogo drugačije – ispričao je ranije Vojin.
– Radu sam prvi put sreo na potpisivanju svog prvog ugovora u karijeri, za predstavu “Lizistrata“ u produkciji Sava centra. Imao sam dvadeset jednu godinu, studirao sam još i bio jako srećan što sam dobio ulogu. Međutim, kad sam video ugovor, počeo sam da se dvoumim da li da to uopšte prihvatim jer je honorar bio smešan. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Stvarno nisam mogao da verujem. Radmila je sedela u toj kancelariji i čula je kada sam sekretarici, koja je zapisivala moje podatke, rekao da sam iz Kruševca.
Onda je prišla i pitala me: “Odakle reče da si ti, mali?“ “Iz Kruševca.“ “Iz koje ulice?“ Ja kažem iz koje. “Pa šta se misliš, što ne potpisuješ?“ “Pa ovaj novac…, ovo je katastrofalno. Stvarno je malo.“ “Aha. A koja ti je to uloga po redu?“ “Prva.“
Pogledala me je tako da više nisam imao hrabrosti da kažem ni jednu jedinu reč. “Potpisuj to odmah! I čekaj me ovde, nemoj da si mrdnuo.“ Ja potpišem i posle nekoliko minuta, ona se vraća: “’Ajde sa mnom.“ “Gde ćemo?“ “Ne pitaj ništa, ideš sa mnom.“ Pozvala je taksi i otišli smo u njen stan. “Peri ruke i sedaj za sto.“ I iznosi vrelu gibanicu, sarme i još gomilu hrane. “Jedi!“ “Rado, pa nisam gladan.“ “Jedi. Vidi kakav si mršav, jedi!“
Morao sam da jedem do iznemoglosti. “Dobro, a sad se javi majci.“ “Nema potrebe, juče smo se čuli. Imam telefon u stanu u kome živim.“ “Javi se majci kad ti kažem.“ I ja, šta ću, pozovem majku: “Evo da ti se javim, ovde sam kod Rade Savićević. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu.“ “Ajde što me je nahranila, ’ajde što sam morao da se javim majci, nego mi je dala i neki novac jer su to bila ona teška vremena kad se jedva sastavljao kraj s krajem. – iskren je Ćetković.
“Je l’ imaš šta da jedeš i je l’ imaš para?“ “Imam. Svega imam.“ “Nemoj da lažeš, je l’ gladuješ?!“ “Ne gladujem, ne brinite.“ I tek kad sam pristao da uzmem taj novac, poslala me je kući. Predivna, zaista predivna žena – rekao je Vojin.
Radmila je veliku pažnju na sebe skrenula 1968. u filmu “Višnja na Tašmajdanu”, gde je imala ulogu razrednog starešine. Veliku popularnost stekla je kao Violeta u “Kamiondžijama”, devojka koja je zaljubljena u Paju Čuturu (Pavle Vuisić), i kao baka Vuka u “Pozorištu u kući”. 1976.godine snimila je TV seriju “Babino unuče”, a potom igrala u seriji “Vruć vetar”.
Tumačila je i lik sekretarice Žarke u “Boljem životu”, a 1993. njena karijera dolazi do vrhunca, kada je igrala ulogu Riske Golubović u seriji “Srećni ljudi”. Uloga koju je poslednju odigrala bila je Dostana u “Porodičnom blagu”.
Izvor: kurir.rs
